Vazduh zagađen, podaci skriveni: Gde su rezultati merenja?

Zagađenje vazduha u Srbiji jedno je od najvećih u Evropi. Procenjuje se da godišnje oko 15.000 ljudi umire direktno od posledica zagađenja. 

U Srbiji je postavljeno osam stanica za merenje zagađenja, a javnost posle više od dva meseca i dalje ne zna rezultate merenja. Šta je razlog, nije zvanično poznato. 

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke organizacije (NEA) za N1 kaže da stanice u osam gradova – Leskovcu, Prokuplju, Čačku, Inđiji, Subotici, Boru, Kosjeriću, Požegi, funkcionišu bez problema, beleže podatke, ali se oni ne objavljuju.

On ističe da je još problematičnije što su postavljeni automatski detektori suspendovanih čestica (PM10 i PM2.5)* na mnogim postojećim stanicama koje nisu to imale do sada, ali i sa njih nema dostupnih podataka u realnom vremenu (svakoga sata). To su stanice u Vranju, Zaječaru, Kostolcu, Sremskoj Mtrovici, Kruševcu, Loznici i Kikindi.

Da li je preveliko zagađenje razlog skrivanja podataka?

„Možemo samo da nagađamo koji su pravi razlozi. Da li se čeka neko svečano otvaranje, ne znam. Ono što bi mogao da bude razlog jeste baš preveliko zagađenja“, kaže Jovanović.

U Srbiji se pokazalo da u poslednja dva i po meseca na pomenutim lokacijama premašen dozvoljeni godišnji limit zagađenja.

„U većini mesta je probijen godišnji limit, a to je 35 dana godišnje. Imamo već 50 takvih dana samo u periodu ood poslednja dva-tri meseca“, navodi Jovanović.

Građani su, prema njegovoj oceni, uskraćeni za ključne informacije o nivou zagađenja u mnogim gradovima. To se posebno odnosi na: Čačak, Kikindu, Vršac, Sremsku Mitrovicu, Šabac, Kostolac, Loznica, Zaječar, Paraćin, Kruševac, Vranje, Novi Sad, Beočin, Kosjerić, Leskovac, Inđiju, Požegu i Prokuplje.

Šta kaže zakon?

Jovanović objašnjava da ne postoji zakon koji kaže „morate da pokažete odmah“ rezultate, ali ovde je u pitanju zdravlje što je najvažniji javni interes.

„Pitanje je zašto su postavljene ove stanice ako ne zbog pružanja obavezujućih informacija o stanju kvaliteta vazduha. Ustav definiše da građani imaju pravo na tačnu i pravovremenu informaciju stanju životne sredine kao šti su vazduh, voda, zemljište“.

„Prikrivanje iz nehata nosi odgovornost, a namerno izbegavanje je potpuno drugačija stvar i zahteva drugu vrstu odgovornost. To traje mesecima, nisu u pitanju npr. tri dana“, dodaje.

„Merne stanice kao da ne postoje“

Devet mernih stanica, nabavljenih kroz IPA fond Evropske unije, mere sumpor-dioksid, azot-dioksid, prizemni ozon, ugljen-monoksid i PM čestice (2.5 i 10). Takođe, veliki broj aut detektora PM čestica su postavljeni na postojeće stanice radi dopune merenja koja fale.

„Kao da ne postoje, iako rade. Jedini koji ne radi, jeste onaj u Nišu jer postoji problem sa strujom“, smatra Jovanović.

Koji su najveći zagađivači vazduha PM česticama?

Najveći izvori zagađenja vazduha PM česticama 2,5 i 10 su kućna ložišta, manje toplane do 50 MW, industrija i saobraćaj. Najveći pojedinačni zagađivač je Termoelektrana Nikola Tesla (TENT).

U Srbiji od 250 najvećih zagađivača, nephodne integrisane dozvole ima petina, iako produženi rok ističe 31.12.2024. Osim odlaganja primene propisa glavni razlozi prekomernog zagađenja su osim još uvek nedovoljnih sredstava, nedostatak kadrova i propisi koji se ne primenjuju.

Proletos je praćenjem otkriveno da od 53 lokacija u zemlji gde postoji državni monitoring, na 17 je za prva četiri meseca prekoračen dozvoljen broj dana sa prekomernim zagađenjem vazduha za celu godinu.

*PM čestice su poznate kao „nevidljive ubice iz vazduha“ prestavljaju mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Oznaka PM10 i PM2.5 znači da je reč o česticama veličine 10 i 2.5 mikrometara.

N1/Kompas

Pročitajte i: