Sve boje Laure Pausini: Beograd je (muzički) svet

Počelo je sa uobičajenim kurtoaznim podilaženjem publici na kakvo smo navikli kod svetskih zvezda koje dolaze u Srbiju: „dobro veče Beograde“, „pevajte sa mnom“, „ruke gore svi“… Ok, delovalo je da je uradila domaći zadatak dok je koristila dan viška koji je sebi napravila na turneji kako bi ga provela šetajući Beogradom (što se dalo zaključiti na osnovu objava na društvenim mrežama). Potom je zvučalo pomalo preterano kad je s pravilnim akcentom viknula: „mnogo volim vaš srpski jezik“. Ali, ni tu nije bio kraj.

32 godine u više od tri sata muzike

Nastavilo se pričom između pesama u kojima je srpski koristila tek nešto manje od italijanskog. Publiku u Areni je provela kroz 32 godine svoje karijere, intimne trenutke rođenja ćerke i braka sa Paolom Kartom (gitaristom u njenom bendu koga je ona morala da zaprosi), objasnila je zašto se zalaže za mir i toleranciju, raširivši zastavu dugine boje u znak podrške prema LGBTQ+ populaciji (zbog koje je svojevremeno bila anatemisana od rimokatoličke crkve), upozorila je i na opasnost od klimatskih promena. Koncert je završila porukom na srpskom: „vodite ljubav večeras“.

Beograđane je čak edukovala kako izgleda znak gluvomenih za pomoć usled porodičnog nasilja, ali koji mogu primeniti svi ostali koji iz straha ili bilo kog razloga ne mogu verbalno i otvoreno da potraže pomoć. Na scenu je izvela i nekoliko fanova, među kojima je bila i Anđelija (11) kojoj je otpevala „La solitudine“, pesma koja ju je sa 18 godina proslavila pobedom na San Remu.

Sa srpskim na „ti“ zbog Daniela Vuletića

Grupi Kubanaca koji su u Areni skandirali najpre „Laura“, a potom „Kuba, Kuba“, obratila se strogo i na srpskom jeziku: „Šta je bilo?“, objasnivši im da je ipak došla u Srbiju, a ne na karipsko ostrvo, te da moraju da se strpe dok ne čuju neki od hitova na španskom.

Misterija Laure i srpskog jezika rešena je sredinom koncerta kada je na scenu izvela italijanskog kompozitora, producenta i glavnog aranžera većine njenih pesama – Daniela Vuletića, rođenog u Zagrebu (1970) i osvajača pet Gremija (baš za pesme na kojima je sarađivao s njom), poznatog i po tome da je sarađivao s Lućanom Pavarotijem, Andreom Bočelijem, Adrijanom Ćelentanom, Erosom Ramacotijem, Đanom Nanini, Cukerom (Zucchero), Filipom Nevijanijem Nekom, Luisom Fonsijem… Sa njim je na srpskom otpevala refren „Ljubav se zove imenom tvojim“ (guglajte za italijanski naziv – prim. aut).

Lex specialis set lista

Italijanka je u Srbiju došla u okviru „Winter World tour 2024“ turneje na kojoj promoviše novi album „Anime Parallele“. Da Srbiju nije shvatila kao još jednu tezgu moglo se videti i po set listi koja je solidno istumbana samo zbog Beograda, kako bi publika koja je prvi put gleda uživo ipak čula u originalnom aranžmanu i cele, a ne samo refrene u takozvanoj medley varijanti, nekih od najvećih hitova: „E ritorno da te“, „Un’emegenza d’amore“, „Tra te e il mare“… Kubance je na njihovo opšte oduševljenje, mada iz drugih razloga, počastila pevanjem najvećeg hita „Non Ce“ na španskom (Se Fue), što je takođe bio specifikum beogradske set liste, jer je ovu numeru u drugim gradovima izvodila u skraćenoj varijanti.

Ko je pokušao da izbroji haljine i kostime koje promenila tokom više od tri sata nastupa, teško da bi došao do konačnog broja (više od 10, manje od 20). Nešto lakši zadatak bio je pobrojati muzičare, pomoćne vokale i plesače na bini (14), mada ni za taj broj ne treba autora ovih redova čvrsto držati za reč.

Sve unapred pripremljene govorancije na italijanskom imale su na video bimovima titl na srpskom jeziku. Sve (nepredviđene) govorancije na srpskom nisu imale prevod za Italijane (a nije ih sinoć bilo malo u Areni).

Kad moraju i nove pesme da se pevaju

Italijanku nije zbunilo ni što većina u hali, očekivano, ne poznaje dovoljno pesme s novog albuma. Nije imala problem da kad na primer otpeva refren „zero, zero, zero…“ traži da publika to ponovi, po cenu da muzičari pojedine delove moraju ponovo da odsviraju, sve dok ne bude zadovoljna reakcijom hale. Opcija da se u nekoj pesmi ne učestvuje van bine nije postojala, interakcija je trajala sva tri sata, bez prestanka. Kod nje ne postoji „hoću-neću, umem-ne umem“, ona dok ne dobije odgovor publike naprosto neće odustati.

Upravo je taj odnos prema publici, uz uvežbani muzičko-scenski spetakl i gomilu posebno snimljenih filmova koji su se smenjivali na video bimu, napravio doživljaj da su kući u pozitivnom raspoloženju čak i oni koji nisu dovoljno upoznati s njenim muzičkim opusom.

Kratkim filmom na kraju pohvalila se osvojenim nagradama i muzičkim saradnjama sa Andreom Bočelijem, Lućanom Pavarotijem, Filom Kolinsom, Kajli Minoug, Rikijem Martinom, Džejmsom Blatnom… (teško je sve upamtiti i nekog ne izostaviti). Nadmeno je poručila da ovo što ona sa svojim muzičarima radi nije koncert nego događaj za pamćenje (i bila je u pravu).

Laura za sve pare

Kupovala je sa svojih punih 50 godina energijom i harizmom osmehe i najravnodušnijih u prvim redovima Arene, a bilo je i takvih koji su verovatno nekim poslovnim putem dobili karte zalutavši na spektakl italijanske dive. Neko je samo gledao, neko je samo slušao, a neko i jedeno i drugo, jer Laura Pausini je ukratko i stas i glas.

Surovi profesionalizam Italijanke ogledao se na kraju i u tome što je nije bilo lako „oterati“ s bine. Čak i kad su se svi muzičari poklonili i otišli, ona je ostala da „na suvo“ otpeva „Gente“.

Obećala je da će uskoro ponovo doći u Srbiju. Možda je to olako uradila, naročito ako se zna da je još pre 15 godina postojala mogućnost da prvi put dođe u Beograd, ali koncertne agencije naprosto nisu mogle da pronađu pozitivnu računicu da uđu u rizik dovodeći jednu od najskupljih evropskih zvezda.

Karte za ovaj koncert bile su daleko iznad mogućnosti srpskog standarda (zato je gornji prsten Arene ostao prazan), ali kada su uz završnu numeru „Ciao“ na video bimu počela da se ređaju imena svih članova njenog tima koji učestvuju u organizaciji koncerta, od tehničara rasvete do montažera bine, bilo je više nego jasno da na kreiranju takvog spektakla radi skoro pa trocifreni broj ljudi. Svi oni su učinili da publika posle koncerta ode s osećajem da ga je Laura odradila, narodski rečeno, za sve pare.

Vlada Živanović/Kompas

Pročitajte i: