Šta je hiperinflacija?
Zamislite da sednete negde i naručite kafu, i da se cena te šoljice kafe udvostruči dok je ispijate. To je hiperinflacija.
Ilustracija: Uroš Maksimović
Dešavalo se da inflacija izmakne kontroli – desilo se, uostalom, u svetu u poslednje tri-četiri godine.
Pandemijska kriza je prekinula globalne lance trgovine, to je izazvalo nestašice i poskupljenje svega i svačega.
Na to nadovezao napad Rusije na Ukrajinu pre skoro tri godine, pa su usledile sankcije Moskvi.
Sve to je poremetilo svetsko tržište hrane, energenata i zapalilo strah – koji je isto gorivo inflacije.
Inflacija se, međutim smiruje. U Zapadnoj Evropi su se tržišta vratila u ravnotežu – podizanje kamatnih stopa je dalo rezultat.
Kada cene potpuno pomahnitaju
Kada potpuno pomahnita, inflacija preraste u hiperinflaciju. Mnogi se sećaju dve dinarske hiperinflacije 1991-94. u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
A mnogi su zaboravili prethodnu dinarsku inflaciju, iz 1980-ih. Tada je inflacija bila oko 100 odsto godišnje, ali to je nedovoljno da se definiše kao hiperinflacija.
Prema definiciji, hiperinflacija svoje ime zasluži kada stopom prebaci 50 odsto mesečno.
Hiperinflacije je bilo još u starom Rimu, a od početka XX veka ističu se:
- Vajmarska hiperinflacija u Nemačkoj 1920-ih.
- Inflacija u Zimbabveu 2008. merila se milionima procenata
- Inflacija u Mađarskoj 1946.
- Inflacija u SR Jugoslaviji 1990-ih
- Inflacija u Venecueli poslednjih desetak godina
Kompas