Grejna sezona je stigla: Da li su vaši radijatori spremni i šta treba znate o popravkama?

Vrste radijatora

Postoje četiri tipa radijatora koji su dostupni korisnicima – panelni, cevasti, aluminijumski i gusani, piše N1. 

• Panelni radijatori su najčešće čelični i sastoje se od grejne ploče kroz koju voda direktno teče. Ravni su, bez rebara, a njihova veličina određuje snagu grejanja.
• Cevasti radijatori se postavljaju u kupatila. Sastoje se od međusobno povezanih cevi koje su postavljene vodoravno. Neretko služe i kao sušači peškira. Ne poseduju rebra. 
• Aluminijumski radijatori su sačinjeni od legure aluminijuma i imaju više rebara. Nude mogućnost da dodate ili oduzmete rebro kako biste prilagodili veličinu radijatora namenjenoj prostoriji. Broj rebara određuje vatnu snagu.
• Gusani radijatori, poznati i pod nazivom liveni ili tučani, sačinjeni su od livenog gvožđa. Sporije se zagrevaju, ali i sporije gube toplotu. Ovo ih svrstava u dugotrajnije i efikasnije opcije među starijim modelima.

Cene variraju od grada do grada

Cena zamene i popravke radijatora prvenstveno zavisi od tipa radijatora koji imate, od konkretne vrste kvara, broja jedinica, zahtevnosti instalacije, dodatnih radova – ali i grada u kojem stanujete.

U razgovoru sa majstorima, N1 ističe da cene variraju od grada do grada.

Novi Sad

Majstor Zoran Medaković ocenjuje da je najčešće prijavljeni problem kvar na ventilu i da, ukoliko radijator procuri, to uglavnom proizlazi iz dotrajalosti ili nepravilne upotrebe grejne jedinice.

“Kvarovi na ventilu često nastaju zbog nepravilnog otvaranja i zatvaranja. Kada je ugrađena termostatska glava na radijator, ona automatski reguliše temperaturu prostorije, pa ručno podešavanje ventila nije potrebno. Na taj način se smanjuje habanje i produžava životni vek radijatora,” objašnjava novosadski majstor.

U Novom Sadu zamena jednog panelonog ili aluminijumskog radijatora košta između 30 i 40 evra, dodao je. Cevasti radijator je nešto komplikovaniji za zamenu, zbog specifičnosti instalacije, te će on koštati nešto više.

Gusani radijator će vas koštati takođe više zato što je za njegovo njegovo skidanje potrebno više ljudi jer može težiti i do 50 kilograma. Cena zamene se kreće od 50 do 60 evra.

Zamena jednog ventila košta 30 evra, a zamena jednog rebra radijatora koštaće vas oko 60 evra, objašnjava Medaković.

Za ovaj poduhvat je takođe potrebno angažovati dvoje ili troje radnika, koristiti alat posebne namene, skinuti ceo radijator i izolovati pod na koji će se grejna jedinica smestiti kako se ne bi oštetio.

Niš

Monter grejnih instalacija Filip Simić takođe ističe da je većina kvarova na starim radijatorima često rezultat dotrajalosti.

“Pored starih radijatora, i za kuće i za stambene jedinice najveći problem su sušači peškira jer se rđa vremenom uhvati. Stoga su čelični panelni i aluminijumski radijatori dugotrajniji, jer vremenom ne korodiraju tako”, rekao je Simić.

Uz to, dešava se i da građani primete da voda curi iz radijatora. To je najčešći slučaj kod gusanih i aluminijumskih radijatora jer dihtung koji se nalazi između spojeva (rebara) vremenom propada.

Ukoliko vam je gronji deo radijatora hladan, a donji topao, Simić kaže da je verovatno reč o problemu sa smanjenjem protoka vode kroz radijator i da se kreirao vazdušni čep, tj. vakuum na nekim ključnim tačkama.

U tim situacijama potrebno je odzračiti radijator, razjašnjava Simić i upozorava da je najbolje pozvati stručnjaka u tom slučaju.

“Ukoliko je u pitanju kuća sa etažnim grejanjem, moguće je da to uradite i ručno, ali ukoliko je reč stambenim jedinicama koje su vezane za toplanu, obavezno prvo obavestite toplanu i sačekajte servis”, kazao je Simić.

U Nišu je cena zamene radijatora oko 70 evra za svaki radijator, nezavisno od tipa.

Beograd

Cena zamene radijatora u Beogradu kreće se između 50 i 200 evra po komadu, u zavisnosti od vrste instalacije, pristupačnosti i konkretnog kvara, rekao je za N1 majstor iz Beograda koji je želeo da ostane anoniman.

Majstor za grejanje Nemanja Milosavljević potvrđuje da je najčešći problem curenje radijatora i ventila na radijatorima, što se dešava između ostalog zbog neodržavanja instalacija na vreme.

„Zameniti radijator je veliki problem jer mora da se ispusti voda u celom sistemu za zgradu, da se možda preprave cevi, nosači itd. Vrlo težak i kompleksan posao može biti. Zamena radijatora se vrši u slučaju da je procureo sam radijator ili na insistiranje vlasnika stana“, objašnjava Milosavljević.

Servis grejanja treba raditi jednom godišnje, s tim što to mogu raditi isključivo oni koji imaju etažni sistem grejanja.

Etažni sistem grejanja je onaj u kojem svaka stambena jedinica (stan, kuća) ima sopstvenu grejnu jedinicu, najčešće kotao, i samostalno kontroliše grejanje.

Centralizovani sistemi grejanja (centralno grejanje), kakvi se koriste u zgradama sa daljinskim grejanjem, nemaju tu fleksibilnost – za održavanje i servis brine se toplana ili upravljač sistema, ne sami korisnici.

Na pitanje koji radijatori su najbolji izbor, Milosavljević je rekao da su svi radijatori su dobri, “s tim što ću tučani najdugovečniji i najbolje greju”.

Kompas/N1