Transplantacija organa u Srbiji: Ministar krivi crkvu, SPC krivi ministra, a građani ne veruju nikome

Međutim, mahom se sve kampanje za doniranje organa završavaju na promo kampanji u kojoj se krivica svali na građane koji tobož ne razumeju šta bi to značilo za spasvanje života. U poslednjoj kampanji ministar zdravlja Zlatibor Lončar prebacio je odgovornost i na Srpsku pravoslavnu crkvu, tvrdeći da razgovori s njima o doniranju organa „maltene uopšte ne idu“.

Šta kaže SPC?

Srpska pravoslavna crkva je u odgovoru Lončaru navela da se ne protivi doniranju organa i da je laž da pregovori ne idu jer uopšte nisu ni dobili zahtev za razgovor tim povodom.

„Sveti Arhijerejski Sabor afirmiše i transplantaciju organa živih osoba ukoliko se time ne ugrožava život davaoca (‘donora’)“, navodi se u saopštenju SPC.

„U doba narastajućih socijalnih razlika, a uz to imajući u vidu užasavajuća iskustva proteklih ratova, od kojih je jedna od najstrašnijih takozvana Žuta kuća u susednoj Albaniji, naša Crkva će uvek i bespogovorno naglašavati da je odluka o transplantaciji organa, bez obzira na to da li je donor mrtav ili živ, pitanje kojim može da se bavi samo besprekorno moralno medicinsko osoblje, a ne ono moralno indiferentno ili, još gore, korumpirano“, dodaje se u saopštenju.

SPC navodi da je uvek imala, sada ima, i ubuduće će imati „otvoren i krajnje dobronameran stav po pitanju transplantacije organa“.

„Tako da nikom ne treba utisak da ona (Crkva) ‘treba’ ili ‘mora’ da se opredeli ili za stavove aktuelnih političkih struktura ili protiv njih. Ona ima stav, ne od juče, već, evo, dve hiljade godina“. piše u saopštenju.

Pojedini arhijereji zaveštali svoje organe

Odbacili su navode ministra o pregovorima sa SPC, navodeći da niko od nadležnih u državi nije od Crkve ni zatražio zvaničan stav, a „kamoli da su o tome vođeni ‘teški pregovori’“.

„Insinuacija da ‘pregovori’ sa Crkvom ‘teško idu’, mal’te ne nisu ni počeli, potpuno je bespredmetna“, dodaje se u saopštenju.

SPC je navela i da njen poglavar patrijarh Profirije najmanje dva puta godišnje dobrovoljno daje krv, kao i svi parohijski domovi u Beogradu, kao i da su pojedini srpski arhijereji zaveštali svoje organe, što nisu skrivali od javnosti.

Šta kažu građani?

Istraživanje Ipsosa tvrdi da je preko 80 odsto građana Srbije voljno da postane donor organa. Međutim, istraživanje navodi i da većina koji žele da postanu donori to još uvek nisu uradili jer ne veruju u sistem.

U prevodu, ovo znači da građani sumnjaju da bi trasnplatacija organa zahvaljujući raširenoj korupciji u zdravstvu i državi mogla da postane predmet trgovine i da bi oni bili davani ne po prioritetu nego po podobnosti.

Šta je najveća prepreka?

Skupština Srbije je još 2018. godine usvojila Zakon o presađivanju organa koji je omogućio da svaki građanin automatski bude donor, osim ukoliko se ekplicitno za života nije izjasnio protiv ili se tome usprotivi njegova porodica.

Ipak, Ustavni sud je 2021. godine na inicijativu Srpske radikalne stranke doneo odluku kojom suspenduje član zakona koji se odnosi na pretpostavljenu saglasnost, odnosno da to nije u skladu sa Ustavom. U praksi to znači da bi svaki građanin morao sam da se izjasni da želi da bude donor, umesto da se automatski smatra da je donor.

Najveći problem u praksi predstavlja činjenica da posle smrti porodica daje konačnu reč o tome da li će neko biti donor organa, čak i ako se ta osoba prijavila u registar donora i poseduje donorsku karticu.

Pravno gledano ovo je bukvalno kršenje volje preminulog i Ustavni sud bi i ovom pitanju trebalo da iznese stav, samo mu to još niko nije zatražio.

V. Ž./Kompas

Pročitajte i: