Nepalci za 65.000 dinara mesečno odnose đubre u Kragujevcu: Direktor JKP Šumadija kaže da je odaziv Srba za posao bio „bukvalno nula“

Nije ljudima čudno što se odvozi đubre već što odnedavno na uklanjanju komunalnog otpada u Kragujevcu rade Nepalci, piše list Danas.

– Došli smo iz Nepala u Srbiju zbog posla. Ljudi su prema nama vrlo ljubazni. Dobro nam je ovde a posao uopšte nije težak, kaže na engleskom Lanam (35) koji takođe pomaže i prevodi impresije svog četiri godine mlađeg kolege i zemljaka Bala.

I on kaže da mu je u Kragujevcu „lepo i dobro”.

– Kolege su nam pomogle da se snađemo u poslu a ljudi na ulici kada nas vide nemaju neke naročite reakcije. Ako neko nešto i prokomentariše, mahom je to sa simpatiajama, ceni Lanam.

Prvi put u Evropi

Obojica su ne u Srbiji već prvi put u životu u Evropi a u Nepalu se nisu bavili ovim poslom već kako kažu „nečim sasvim drugim”.

Agencija je i ranije angažovala radnike strane radnike (Indija, Nepal), na drugim poslovima, mahom manuelnim bez neophodne stručne spreme (skladištenje, odnošenje smeća, magacini) ne samo u Kragujevcu već i u Vojvodini. Za razliku od mnogih agencija slučnog profila „Sinergija” se ne bavi angažovanjem radnika za građevinarske delatnosti.

– Oglasili smo javnu nabavku za potrebnu radnu snagu i Agencija je imala takav profil radnika. Potpisali smo ugovor i to je to, kratak je i jasan Marko Vujnović, direktor kragujevačke JKP „Šumadija”.

Inače, po njegovim rečima JKP „Šumadija” trenutno zapošljava oko 200 radnika (najrazličitijih profila) koje im je „ustupila” agencija. Ipak, do sada nisu imali strane radnike. Međutim, procedura je potpuno ista.

– Oni imaju sva prava kao i svi ostali zaposleni u našoj firmi. Pre potpisivanja ugovora obavljen je lekarski pregled. Posle njega i potpisanog ugovora oni imaju kao i ostali: redovnu platu (oko 65.000 dinara), penziono i socijalno, naknadu za prevoz, regres, topli obrok, navodi Vujinović.

Takođe, pre nego što zaduže zaštitnu odeću, prolaze obuku, kurs BZR (bezbednosti na radu).

– Došli smo na ideju da njih angažujemo, jer smo ovde, u zemlji iscrpeli svemogućnosti. Napravili smo veliku kampanju, organizovali potragu za radnicima koji bi radili na odnošenju komunalnog otpada ne samo u Kragujevcu, već i u čitavoj Šumadiji. Međutim odziv je bio – ne loš već nikakav. Bukvalno, nula ljudi se kod nas javila za taj posao. Bili smo prinuđeni da dovedemo ljude iz onostranstva da bi to radili, pojašnjava čitavu situaciju Lazarević.

Teško pronalaženje ljudi za manuelne poslove

Oni sarađuju sa nepalskom agencijom koja za njih odradi neki prvi proces selekcije potencijalnih radnika i pošalje im njihove Si Vi-je koje oni pregledaju i pozovu one koji im najviše odgovaraju za trenutni posao.

– Nedostatak je radne snage. Jako je teško, gotovo nemoguće pronaći ljude za manuelne poslove. Radi se o tome, a ne kao što je naš narod sklon da odmah tumači „otimaju nam radna mesta”, zaključuje on, dodajući da su kod njih u Agenciji uvek otvoreni konkursi za ovakva radna mesta i sa pozivom – javite se slobodno.

Agencija kod nas završava i dalju proceduru pri MUP-u, za dobijanje viza i radnih dozvola. I na taj način „zaokruže” čitavu priču. Takođe, agencija brine o njihovom smeštaju i Bal i Lanam imaju iznajmljen stan u kragujevačkom naselju Vašarište. Po Lazarevićevim rečima Nepalci koji trenutno rade u Kragujevcu se u svojoj zemlji nisu bavili sličnim poslom.

Prošle nedelje „vatreno krštenje“

Prošle nedelje, u četvrtak Nepalci su imali „vatreno krštenje”.

Njihova iskustva su pozitivna. Iako postoji jezička barijera, oni se snalaze i kažu da su im kolege ljubazno i predusretljivo objasnili sve oko posla. A, snalaze se pa… na sve načine, rukama, Lanam se koristi engleskim onako, solidno (ali, realno koliko se njime „koriste”, njegove ovdašnje kolege?), dok Bal, očigledno tehničko-tehnološki potkovaniji vozaču i srpskim kolegama sve pokazuje na Gugl translejtu. Ide, ne nekako već baš dobro. Fercera.

Imaju sva prava ali i obaveze. A, kako im ide „na tom polju”?

– Rade, najbolji su u celom preduzeću u (polu)šali ističe direktor JKP-a Vujnović.

Već za prva tri-četiri radna dana Nepalci su videli sva iskušenja, lokacije posla. Slati su na uklanjanje komunalnog otpada u samom gradu, prigradu i po selima. Pokazali su se da su dorasli, podjednako svakom terenu i izazovu.

– Zaposleni su se snašli, prihvaćeni su od kolektiva i rade u ponom kapacitetu, lapidarno zaključuje on.

Svi u kolektivu ih hvale

To potvrđuje i njihov neposredni rukovodilac Marko Gavrilović, koji je na čelu Službe za odvošenje komunalnog otpada u JKP „Šumadija”.

– Svi vozači i radnici sa kojima su radili ovih dana imaju samo reči hvale za njih. Oni su se stvarno odmah uklopili a ostali su ih isto tako prihvatili, baš kako treba. Ma, bombona. Još malo da steknu rutinu, koji niko od nas nije imao prvog dana na poslu i to je to, nadovezuje se on sa stanovišta profesije.

I vozač kamiona Ivan Jekić kaže da Bal i Lanam na terenu funkcionišu odlično.

– Momci su predobri. Možda čak i bolji od naših radnika. Dobro slušaju, sjajno rade. Sporazumevamo se malo engleskom a malo smo počeli mi da razumemo šta oni kažu kao i oni nas. Stvarno su ekstra i korektni u svakom pogledu, hvali ih on.

Sa njim se u potpunosti slaže i kolega iz ekipe na kamionu Goran Milivojević po kome „oni rade lepo” samo što ne znaju naš jezik. Izgleda da „rade” i na tome.

Nepalci se po potrebi rotiraju i pokrivaju sve rute i ture. Krećemo sa njima i ekipom starim dobrim kamionom „đubretarcem”. Polako, kontejner po kontejner od Industrijske zone ka samom centru grada. Na parkingu iza zgrade „lepe Brene” komšija baca đubre (pardon – komunalni otpad, izraz „smeće” više zvanično ne postoji M. V.). Prospe kantu, okrene se da pođe, pa zastane i pogleda.

– Šta je ovo?

– Počeli su Nepalci da kod nas rade u komunalnom, dobija odgovor od njihovih kolega dok mu se oni osmehuju.

– Pa, lepo, apsolvira on i ode.

Lepo, lepo, što da nije. Bitno je da je čisto.

Kompas/Danas