Izbori u Bugarskoj: Dan mrmota

Mala populistička vlada ITN je u ponedeljak predsedniku Rumenu Radevu vratila mandat za sastavljanje nove vlade. Ni u prethodna dva pokušaja od prevremenih izbora 9. juna niko nije uspeo da dobije podršku 121 od 240 poslanika.

Spirala izbora otključava destruktivne procese

“Spirala izbora se nastavlja,” rekao je Radev. “To ne samo da iritira, nego otključava niz destruktivnih procesa, blokira više institucija i otuđuje građane.”

Predsednik je političare upozorio da je ključ krize u njihovim rukama, pod uslovom da shvate da osnovu za uspešne izbore moraju da stvore pre ubacivanja, a ne posle brojanja glasova, preneo je Euronews.

On će narednih dana zakazati termin novih izbora, verovatno u oktobru. Pre toga mora da imenuje V.D. vladu koja će zameniti sadašnju, koja posao obavlja samo od aprila.

Pre ITN, mandat su vratili relativni pobednici poslednjih izbora, prozapadni GERB-SDA sa desnog centra i isto prozapadni liberalni savez PP-DB.

Praktično je izvesno da ponavljanje izbora neće bitnije promeniti sliku u Sobranju i da će Bugarska nastaviti da točkove vrti u mestu. Samo dva puta iz tih šest izbora stranke su uopšte uspele da sastave vladu, ma koliko krhku i kratkoročnu.

Bugarima je dosta političke korupcije

Bugarska politički ne uspeva da stane na noge od velikih protesta protiv korupcije i oligarhijske mafije koja kontroliše državne institucije, piše Politico.

Bugarska je u EU ušla 2007. zajedno sa susednom Rumunijom. Uprkos tome, do pre 11 meseci, obe su bile pod prismotrom Brisela zbog tanke vladavine prava. 

Tek 15. septembra 2023. Evropska komisija je ukinula Mehanizam za saradnju i verifikaciju kojim je nadzirala primenu zakona u dve države na svom jugoistoku.

Uz to, Bugarska je ostala čvrsto prikucana na dno tabele prema bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Drugim rečima, najsiromašnija je u EU.

Široko nezadovoljnostvo bez realne političke ponude rešenja je plodno tle i populizmu. Na to ide uporna ruskoj propaganda, navodi Politico.

Iz Nemačke, prst u Borisova i ostale moćnike

“To da Bugarskoj predstoje sedmi izbori od 2020. ljudima je neobjašnjivo,” ocenio je izvestilac spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga za Balkan Tomas Haker.

Šlajfovanje u mestu podriva poverenje birača u demokratiju, nastavio je nemački političar, i predstavlja demokratsku kulturu zemlje u lošem svetlu.

“Za žaljenje je što Boris Borisov i Deljen Peevski iz pozadine vuku konce i očigledno sopstvene interese drže ispred interesa zemlje,” zaključio je Haker ne navodeći druge detalje.

Borisov je šef GERB i premijer Bugarske u tri mandata, a Peevski lider Pokreta za prava i slobode. Peevski je, inače, oligarh pod američkim i biranskim sankcijama zbog korupcije.

Šta je ulog?

Politička nestabilnost i neprekidna predizborna kampanja odlažu reforme koje bugarske vlasti ionako mučno guraju. 

Između ostalog, Sofiji preti novo odlaganje pristupa evrozoni. Bugarska dugo pokušava da se priključi zoni jedinstvene evropske valute, a sada cilja iduće leto. Početak 2026. je verovatno kudikamo realniji datum, i to u najboljem slučaju.

Kompas