Razmena osuđenika Zapada i Rusije: Ko je sve bio čip u trgovini?
Zapadni saveznici su sa Rusijom i Belorusijom razmenili veliki broj osuđenika. Radi se o trgovini u kojoj čipovi na stolu pravosudno nemaju istu vrednost.
Nekada su istočni i zapadni blok špijune razmenjivali preko berlinskog mosta Glinike. Sada su osuđenici za razmenu leteli avionima preko Turske. Ko je sedeo u njima i šta taj posao može da znači? (Foto: Fonet/AP)
Rusija je oslobodila novinara Volstrit žurnala Evana Gerškoviča, penzionisanog američkog marinca Pola Vilena, novinarku Radija slobodna Evropa Alsu Kurmaševu i ruskog opozicionog političara Vladimira Kara Murzu.
U Nemačku su se vratili Diter Voronjin, Kevin Lik, Riko Kriger, Patrik Šobel, Herman Mojzeš, Ilja Jašin, Lilja Čanišjeva, Ksenija Fadejeva, Vadim Ostanjin, Andrej Pivovarov, Oleg Orlov i Saša Skočilenko.
Nemačka je u Rusiju poslala Vadima Krasikova, Slovenija Artema i Anu Dulcev, Norveška Mihaila Mikušina, Poljska Pavela Rubcova i Romana Selezneva, a SAD Vladislava Kljušina i Vadima Konoščenoka.
Ko je šta radio da na Istoku zaradi zatvor (pa i smrtnu kaznu)?
Svi zatvorenici Rusije i Belorusije su bili osuđeni za dela poput špijunaže ili terorizma. Izuzetak su advokat Mojzeša, koji je Rusima pomagao da izbegnu na Zapad, i Šobel, koji je avionom u Sankt Peterburg doneo neke proizvode
Krigera je Belorusija u junu osudila na smrt zbog terorizma. Doduše, predsednik Aleksandar Lukašenko mu je ukinuo smrtnu kaznu uoči razmene.
A Šta su radili osuđenici na Zapadu?
Za špijunažu u Sloveniji su osuđeni Dulcevi, Mikušin, sa lažnim brazilskim pasošem u Norveškoj, i Rubcov u Poljskoj, navodi BBC.
Selezneva su Amerikanci osudili zbog hakerske šeme i krađe kreditnog identiteta kojom je 2017. napravio 169 miliona dolara štete.
Konoščenok je zaglavio iza rešetaka zbog pranja novca za račun ruskih vlasti i ilegalne nabavke elektronske opreme za proizvodnju oružja.
Nemačka je Krasikova osudila na doživotni zatvor jer je u Berlinu ubio jednog ruskog disidenta. Sud je ocenio da je ubistvo izveo po naređenju Kremlja.
Zašto razmena osuđenika?
U ratu je uobičajeno da sukobljene strane razmene zarobljenike. To je humanije, a i jeftinije od držanja i izdržavanja neprijateljskih vojnika.
U potpuno obnovljenom hladnom ratu, međutim, dve strane su razmenile osuđenike za razna krivična dela. Kakav je interes, recimo Nemačke, da pusti nekoga ko je po narudžbi izvršio političko ubistvo, za nekog osuđenog teroristu?
„Niko nije lako doneo odluku da oslobodi ubicu osuđenog na doživotni zatvor,“ rekao je kancelar Olaf Šolc dok je na aerodromu Keln čekao razmenjene Nemce.
Država je morala da odmeri interes za izvršenje kazne nasuprot „rizika po život i zdravlje nevinih, nepravedno politički zatvorenih ljudi,“ prenosi Dojče vele,
Nemačka, rekao je, pre svega, „ima obavezu da štiti nemačke građane.“
Kome je trgovina osuđenicima gorka pilula, a kome čaša vode?
Zapad godinama Vladimira Putina optužuje da je sve u Rusiji pretvorio u sopstveni servis.
Da zloupotrebljava privredu, politiku, službe bezbednosti, pravosuđe i sve ostalo u državi da utvrdi vlast. Zapadni lideri Putina optužuju da moćne državne instrumente upreže da uceni, zastraši, zatvori, pa i eliminiše svakog koga vidi kao pretnju.
Izmenio je i zakone da sebi omogući ostanak na vlasti još 12 godina. Da će pobediti na svim izborima do tada, ako poživi, nije ništa upitnije nego što je bila njegova rekordna pobeda u trci za peti mandat pre nekoliko meseci.
Jedan od primera je, naravno, slučaj Alekseja Navaljnog. Svetski mediji, uključujući Dojče vele, Radio slobodnu Evropa su detaljno predstavili zapadno viđenje smrti Navaljnog i Rusije.
Putin bez ikakvih kočnica
Pritom, Ruska invazija Ukrajine i povratak Hladnog rata u punom režimu Putinu su otvorile prostor da radi šta hoće. Između ostalog, da paušalno optužuje i zatvara strance, a potom njihovom sudbinom ucenjuje njihove vlade.
Sa druge strane, pravosuđe, i uopšte država, u zapadnim demokratijama funkcioniše drugačije. Zato su SAD i saveznici oslobađanjem osuđenika progutali gorku pilulu, dok je Putinu to došlo kao čaša hladne vode po vrućini.
Naime, Zapad je na sto kao čipove stavilo pravosudno dokazane kriminalce, Moskva i Minsk su imali pune džepove falsifikata.
Razmena ukazuje da sukobljene strane moraju da sarađuju, rekao je za Glas Amerike profesor politike i globalnih studija Viktor Peskin. Istovremeno otvara opasnu mogućnost zloupotrebe ljudskog života kao pregovaračkog uloga,
Istovremeno ukazuje da Putin ima politički podsticaj da zatvara američke i druge zapadne novinare i građane i drži ih kao ulog za trgovinu špijunima i drugima koje želi da vrat, ocenio je profesor univerziteta Arizona Stejt.
Kompas