Bliski istok na rubu: Šta sada?

Ovo su događaji iz poslednjih pet dana koji su region doveli na rub opšteg rata.

Subota: Udar Hezbolaha na Madždal Šams i ubistvo dece

U subotu, raketa Hezbolaha je pogodila fudbalski teren u Madždal Šamsu, gradiću na severu Golanske visoravni. Većina u gradu su tajnoviti Druzi. Meta je verovatno bila lokalna komanda Izraelskih odbrambenih snaga (IDF). 

Ubijena su međutim, deca – njih 12, uz desetine ranjenih. Hezbolah je negirao odgovornost, ali je retko koga ubedio. Izraelce sigurno nije: IDF je naveo odakle je projektil ispaljen i da je bila iranske proizvodnje. 

Hezbolah, proiranska šitska islamistička milicija, jedina je izvan Irana koja u arsenalu ima to oružje. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je prekinuo posetu SAD. Posle sastanaka njegovog ratnog kabineta u nedelju i ponedeljak, obećao je žestok odgovor.

Sreda: Likvidacija dvojice neprijatelja Izraela

U noći između utorka i srede u Teheranu je ubijen politički lider palestinskog Hamasa Ismail Hanije. On je trebalo da prisustvuje inauguraciji iranskog predsednika Masuda Pezeškijana. Iranska agencija Irna je navela da je raketa u dva ujutro po lokalnom vremenu direktno pogodila njegovu sobu. U udaru je ubijen i telohranitelj.

Hanije je u Hamasu imao višedecenijski staž, a poslednjih godina je iz egzila vodio politiku organizacije. Bio je među njenim prominentnijim liderima, i važna veza sa međunarodnim posrednicima u pregovorima sa Izraelom.

Nešto kasnije, isto u raketnom udaru u Bejrutu je ubijen Fuad Šukr, jedan od vodećih komandira Hezbolaha. Izraelci su njemu pripisali odgovornost za raketiranje Madždal Šamsa.

Za razilku od udara u Teheranu, za neuobičajeno gađanje zgrade u glavnom gradu Libana IDF je odmah preuzeo odgovornost. Hezbolah je kasnije u sredu saopštio da je Šukr među ubijenima, javio je Rojters. Lokalni izvori su prethodno naveli da je ubijeno troje, uključujući dete i ženu.

Četvrtak: Pretnje lete sa svih strana. Slede li rakete?

Svetski mediji su preneli izveštaj Njujork tajmsa da je vrhovni lider Irana Ali Hamenei na sastanku Saveta nacionalne bezbednosti u sredu naredio direktan napad na Izrael.

Iran i Izrael su smrtni neprijatelji, ali retko razmenjuju direktne udare i umesto toga uglavnom gađaju uzajamne mete drugde po regionu. Prethodna razmena projektila i dronova bila je u aprilu. Tada je Iran saopštio je da napao u znak odmazde na jedan, pretpostavlja se, izraelski udar po ljudima iz Hezbolaha, isto u Teheranu.

Hamenei u četvrtak treba da prisustvuje sahrani Hanije. Moguće je da će odatle javno odapinjati strele put Zapada. Naime, Iranci za udar ove nedelje optužuju i Amerikance, koji su odbacili bilo kakvu umešanost u likvidaciju.

U Tel Avivu, Netanjahu je naciji saopštio da Izrael zadao Hamasu, jemenskim Hutima i Hezbolahu zadao “razarajuće udarce.”

“Poravnaćemo račun sa svakim ko nam naudi, sa svakim ko nam pobije decu, sa svakim ko ubije naše državljane ili naškodi našoj zemlji. Svi će biti odgovorni,” rekao je.

Sutra, prekosutra?

Hanije je bio važan igrač u kompleksnim pregovorima Izraela i Hamasa o prekidu vatre u Pojasu Gaze. Sada je pitanje šta će biti sa inicijativom, pre svega zapadnih sila, za otvaranje vrata pomoći napaćenom palestinskom stanovništvu u enklavi.

Dalje, Izraelci su u dubokom strahu za taoce koje Hamas u Gazi drži još od upada terorista u Izrael 7. oktobra.

Pitanje iznad svih je hoće li Bliski istok skliznuti u opšti rat. 

Trag nasilja seče decenijama unazad, od pre formiranja Izraela

• Jevrejski i arapski militanti su ratovali pola godine pre isteka Mandata za Palestinu 1948. Posle formiranja Izraela, to je preraslo u pravi rat, nakon što se u sukob vojno umešalo nekoliko arapskih država.
• Palestinci su pokretali ustanke 50-ih i 60-ih i upadali iz Sirije, Egipta i Jordana, a IDF je uvek brutalno odgovarao. To je u skladu sa politikom odvraćanja “velikim računom u krvi” pri odmazdi.
• U Sueckoj krizi 1956. Velika Britanija, Francuska i Izrael su napali Egipat zbog nacionalizacije Sueckog kanala.
• Egipat, Sirija i Jordan, uz podršku vojnika iz Alžira, Iraka, Saudijske Arabije i Kuvajta su napali Izrael oktobra 1967. Izraelci su pobedili šestodnevnom ratu i znatno proširili teritoriju pod svojom kontrolom. Od Jordana je preuzeo Zapadnu obalu sa istočnim Jerusalimom, od Sirije Golansku visoravan (na kojoj je i Madždal Šams), a od Egipta Gazu i Sinaj.
• Trogodišnji rat iznurenja Izrael je 1967-70. vodio protiv više arapskih zemalja sa sovjetskom podrškom. Egipat je pokušao da povrati Sinaj, ali rat je završio prekidom vatre na istim linijama sa kojih je počeo.
• Palestinska oslobodilačka (PLO) organizacija je 20 godina od 1971. napadala severni Izrael iz južnog Libana. IDF je 1978. pokrenuo u invaziju Libana planirajući da protera PLO. To je četiri godine eskaliralo u rat koji je završio izraelskim postavljanjem zone bezbednosti u južnom Libanu. U potonjih dvadesetak godina, ta oblast je poprište čarki, raketiranja i otvorenog sukoba.

… do Pojasa Gaze poslednjih 40 godina

• Palestinci su dva puta, 1987-93. i 2000-05. pokretali veliki ustanak na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze. Ustanke su obveležili tipično nasilje i nasilna odmazda.
• U leto 2006. Hezbolahova otmica dvojice izraelskih vojnika je zapalila širi sukob.
• U Pojasu Gaze tri nedelje na prelazu iz 2008. u 2009. su ratovali Izrael i Hamas. Povod za iznenadne vazdušne udare Izraela bilo je stalno raketiranje iz enklave. Slične intervencije usledil su 2012. i 2014.
• IDF od upada Hamasovih terorista u Pojasu vodi veliku, brutalnu vojnu operaciju. Prema palestinskim izvorima, do sada je ubijeno skoro 40.000 ljudi.
• Uz to, bilo je nebrojeno mnogo terorističkih napada na Izrael i Izraelce. Sa svoje strane, Izrael ne odustaje od prisilnog naseljavanja Zapadne obale – uprkos zabrani Ujedinjenih nacija – i aparthejda na račun Palestinaca.

U igri bez kraja na vidiku, svako nasilje danas u namučenom regionu neko pravda nekim ranijim nasiljem.

Kompas