Politika Angele Merkel i era propuštenih prilika: Nemačka „čelična ledi“ puni 70 godina

Merkelova je bila kancelarka u četiri puna mandata, od 2005. do 2021. Znatno pre kraja poslednjeg mandata je najavila da se više neće kandidovati i od tada se retko pojavljuje u javnosti.

„Bivša kancelarka će rođendan provesti u krugu porodice,“ rekla je njena portparolka agenciji dpa. „Na privatne upite nije odgovarala dok je bila politički aktivna, i stav u međuvremenu nije promenila.“

Čestitke Merkelovoj od bivših protivnika i teških saradnika

Javio se i socijaldemokrata (SPD) Gerhard Šreder, kog je zamenila na čelu vlade 2005. posle pobede njenih demohrišćana (CDU) na izborima.

„Izdvajam je od svih drugih političkih protivnika, ona je posebna,“ rekao je Šreder za magazin Štern. Ceni njen „severnonemački šarm“ i sposobnost da prihvati ironiju i pokaže samoironiju, dodao je.

Predsednik Frank-Valter Štajnmajer, isto iz rivalskog socijaldemokratskog tabora, Merkelovu je opisao kao „uzor i standard naše demokratije.“ 

Štajnmajer je u dva mandata, u vreme velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata, bio šef nemačke dioplomatije pod Merkelovom.

Čestitke je uputio i bavarski premijer Markus Zeder, šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU) koja radi samo u pokrajini, a na federalne izbore izlazi sa većom CDU.

On je Merkelovu opisao kao „najznačajniju živu ličnost u Nemačkoj politici.“ Zeder se, pritom, često oštro sukobljavao sa kancelarkom, a najsnažnije u vreme migrantske krize 2015-16.

Život na istoku i ulazak u politiku sa klimanjem sovjetskog bloka

Merkelova je rođena u Zapadnoj Nemačkoj, ali prvih 35 godina života provela u prosovjetskoj Istočnoj Nemačkoj. Naime, njen otac, evengelistički sveštenik, je preuzeo parohiju u Brandenburgu.

Završila je fiziku na Univerzitetu Lajpcig i radila kao naučna saradnica Centralnog instituta za fizičku hemiju Akademije nauka.

U politiku je ušla u vreme političkih promena u nekadašnjoj Demokratskoj Republici Nemačkoj, koje su konačno srušile Berlinski zid i omogućile ponovno ujedinjenje Nemačke 3. oktobra 1990.

Bila je jedan od portparola prvog demokratski izabranog istočnonemačkog premijera, Lotara de Maiziera. U Bundestag je ušla 1990. i u vladi prvo bila ministarka za žene, a potom za zaštitu životne sredine.

CDU je vodila od 2000. do 2018. Partiju je prepustila pod pritiskom niza loših rezultata na pokrajinskim izborima, a, kako je sama najavila, iz politike je izašla posle završenog četvrtog mandata.

Nategnut odnos Merkelove i demohrišćana

Demohrišćanski blok je septembra 2021. ionako pretrpeo istorijski poraz.

Uočljivo je da u maju, za razliku od prethodnih godina, nije prihvatila pozivnicu za partijski kongres CDU. 

To je verovatno posledica loših odnosa sa sadašnjim čefom partije Fridrihom Mercom. Merkelova je, naime, od Merca preuzela poslanički klub CDU u Bundestagu i odnos im je od tada u naboljem slučaju nategnut.

U decembru, bivša kancelarka se povukla ni iz CDU bliske fondacije Konrad Adenauer.

Mada od političkog penzionisanja ćuti, dugo je pripremala priču koju barem politički svet željno iščekuje: 26. novembra biće objavljeni njeni memoari.

Krize, krize, krize… 

Tih 16 godina vlada Angele Merkel obelkežio je niz masivnih iozazova: Svetska finansijska kriza, kriza evra, migrantska kriza, klimatska kriza, evroatlantska kriza tokom četiri godine američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). 

Iz politike je izašla u jeku pandemijske krize.

Odmah posle nje, nahrupila je višestrana, opasna kriza koju je Rusija izazvala invazijom Ukrajine. 

Tegobe kroz koje Nemačka prolazi mnogi pripisuju upravo Merkelovoj, odnosno njenom, izgleda, naivnom dilovanju sa Vladimirom Putinom i nemačkoj zavisnosti od ruskog gasa.

Je li Merkelova uopšte vukla dobre poteze?

Uprkos četiri uzastopne pobede demohrišćana na izborima od 2005. do 2017., politika koju je brendirala je dugo klizala ka nepopularnosti. To se reflektovalo na izbore, ocenio je Institut Aspen Italija.

Na njenim poslednjim izborima za Bundestag, CDU/CSU je prošla najgore od 1949. Novi negativni rekord demohrišćani su postavili pred kraj njenog poslednjeg mandata, kada već više vodila stranku i kada je odlučno ponavljala da ne namerava da nastavi politički rad.

Ključne sumnje u politiku Angele Merkel

• Sud birača. Udeo birača partija na vlasti – demohrišćana i socijaldemokrata – se od 2013. do 2017. skupio za 13,8 odsto. To je ukazalo na široko nezadovoljstvo birača. Većina velike koalicije je time spala sa superiornih 80 na tankih 56 odsto, što je ograničilo efikanost koalicione vlade, poslednje koju je Merkelova vodila. 
• Nuklearna energija. Merkelova je odluku da, posle katastrofe u Fukušimi, u Nemačkoj brzo isključi nuklearnu energiju bila je neočekivana i nije uključivala detaljan plan prebacivanja na obnovljive izvore. To je Nemačku gurnulo u poziciju energetske zavisnosti od uglja i gasa.
• Izbeglička politika. Slično je bilo sa otvaranjem vrata izbeglicama koje su 2015. nahrupili ka Nemačkoj, dobrim delom preko balkanske rute. Merkelova je naprečac odlučila da su svi dobrodošli, a nije pripremila strateški okvir za to. Posledice? Nepostojeća koordinacija služni i haos, uz duboku polarizaciju društva o Nemačkoj važnom pitanju, useljenicima. Ta polarizacija je pomogla desničarskoj Alternativi za Nemačku da se meteorski uspne.
• Politička strategija. Merkelova je oličila oprezan i neodlučan pristup. Oklevanje do poslednjeg trenutka u domaćoj javnosti je izrodilo čak i ime za takvo ponašanje: Merkelovanje. Time je kancelarka često propuštala priliku da neki problem rešava pre eskalacije.
• Zavisnost od Rusije i Kine. Angela Merkel je priznavala da je trgovinsko zbližavanje sa Rusijom i Kinom rizično, pa ga je  opet gurala. Ukratko, dala je prioritet komercijalnim interesa, umesto geostrateškim. Njena podrška gasovodu Severni tok 2 je produbio nemačku zavisnost od ruskog gasa i podrio jedinstvo Evropske unije.
• Vojna i klimatska politika. Pod Merkelovom, Bundesver je bio kritično tanko budžetiran i Nemačka je morala da se osloni na američke garancije bezbednosti. Istovremeno, njene vlade su ostavile zjapeće rupe u klimatskoj tranzicij ka obnovljivim izvorima energije i digitalnoj infrastrukturi.
• Ideologija: Pragmatizam Merkelove često je uključivao prisvajanje od drugih partija. Time je razmutila ideološke barijere i oslabila nemački politički diskurs, a zemlju iza sebe ostavila bez jasne vizije za rešavanje izazova 21. veka.

Merkelova i autokrate

Angela Merkel nije gajila odnose samo sa moćnim autokratama, poput Putina. U njegovom slučaju, očekivala je da će ekonomska saradnja uticati na razvoj same Rusije. Nije uspelo. 

Isto toliko snažno je zagovarala regionalnu integraciju balkanskih država kao stepenika u pristupu Evropskoj uniji.

Suštinski u tom kontekstu, doputovala je u Beograd avgusta 2011. da politički išamara tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i Srbina poruči da od njegove priče “I Kosovo i Evropa” nema ništa.

To je markiralo početak procesa koji je namesto Tadića na vlast dovelo Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku. Za podršku Vučić je morao da obeća umivanje od radikalske retorike. Prilično je očigledno da ni taj eksperiment nije uspeo.

Pitanja o eri Merkelove nisu od juče

Uticajni nemački nedeljnik Špigel je još pre odlaska Merkelove u penziju, u septembru 2021. analizirao njenu političku zaoštavštinu. Pitanja nisu mogla da uključe ona koja su se otvorila kasnije, na primer ratom u Ukrajini.

Međutim, nadnaslov teksta je sublimirao sva koja su bila aktuelna i ona koja su došla posle: Era propuštenih prilika.

Kompas