Ukrajina i NATO: Blaga razočarenja
Samit NATO u glavnom gradu Litvanije Vilnjusu u julu 2023. završio je razočaranjem za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ukrajina nije dobila zvanični poziv za članstvo u NATO ni konkretan plan za članstvo.
Volodimir Zelenski i Jens Stoltenberg Foto: (AP Photo/Mark Schiefelbein)
Umesto toga, predsednici država i vlada grupe G7, predsednik Saveta EU i predsednica Evropske komisije potpisali su zajedničku izjavu o pomoći Ukrajini, javlja Dojče vele.
Šta je dogovoreno?
Sa Ukrajinom se radi na „konkretnim bilateralnim dugoročnim obavezama i sporazumima u oblasti bezbednosti“. Kabinet ukrajinskog predsednika to je nazvao „bezbednosni sporazumi“. Na samitu NATO koji se održava u Vašingtonu povodom 75. godišnjice osnivanja Severnoatlantskog saveza, Ukrajina je potpisaala 21 potpisani bezbednosni sporazum.
Kakva je korist od toga
Velika Britanija je bila prva zemlja s kojom je Ukrajina sklopila takav sporazum. On predviđa pomoć kod „zaštite“ i „ponovnog uspostavljanja međunarodno priznatih granica“. Taj sporazum, potpisan sredinom januara 2024. godine, služio je kao uzor za druge sporazume, kaže Oleskandr Krajev iz nezavisnog naučnog centra „Foreign Policy Council ’Ukrainian Prism’“. Velika Britanija je prednjačila u dodeli sredstava u oblasti bezbednosti, dodaje Krajev. Osim toga, ona je odredila da svaki sporazum treba da sadrži podršku Ukrajini u pristupanju NATO.
Sve članice grupe G7 (najjačih industrijskih zemalja) i većina članica Evropske unije već su potpisale bezbednosni sporazum sa Ukrajinom. Najnoviji bezbednosni sporazum sklopljen je s Poljskom 8. jula prilikom posete ukrajinskog predsednika Zelenskog Varšavi. Upravo toga dana Rusija je izvela nove, razorne napade raketama na ukrajinske gradove.
Đavo u detalju
Ali, bezbednosni sporazumi imaju „više psihološku, nego materijalnu funkciju“, kaže Džejmi Šej iz briselskog instituta „Prijatelji Evrope“. Taj bivši zvaničnik NATO ukazuje da je pomoć o kojoj se govori u svakom sporazumu „već pružena na bilateralnom nivou“, recimo u sklopu češke inicijative za snabdevanje Ukrajine topovskim granatama od 155 milimetara preko „Evropskog fonda prijateljstva“, kroz kanale NATO ili u sklopu paketa američke vojne i finansijske pomoći u visini od 60 milijardi dolara.
DW – J.G.