30 godina kasnije, i dalje živi politika koja je dovela do Srebrenice

Danas se obeležava 30 godina od stradanja Bošnjaka u Srebrenici. U Memorijalnom centru u Potočarima održava se komemoracija i ukop posmrtnih ostataka sedam žrtava genocida u Srebrenici, od ukupno 8.372 muškaraca i dečaka bošnjačke nacionalnosti koje su ubile snage Vojske Republike Srpske.

Komemoraciji prisustvuju porodice nastradalih, zvaničnici Bosne i Herzegovine, delegacije država regiona i međunarodne zajednice. U ime svih građana Srbije, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je saučešće porodicama ubijenih i to objavom na svom X profilu, na engleskom jeziku. Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, u Beogradu je osvanuo spomenik žrtvama genocida u Srebrenici, nezvanični memorijal nepoznatog autora koji je postavljen u širem centru grada. Istovremeno, prekrečen je grafit na kojem je na engleskom jeziku pisalo „Jedini genocid na Balkanu bio je nad Srbima“. 

Gubljenje ljudskosti

Na prorežimskim medijima u Srbiji dan pre 11. jula, sinhronizovano je prikazan pseudodokumentarac „Anatomija obmane: Srebrenica“, a na ulicama u centru Beograda predstavlja se nov rukopis lidera radikala Vojislava Šešelja sa istom tematikom. „Srebrenica je udaljena od samog događaja, od onog što se desilo u julu ’95. U javnosti preovlađuje narativ čiji je cilj da se očuva politika koja je do Srebrenice dovela. To je politika iz ’90ih i ta politika ima svoje aktere i dan danas. Šta više, ne samo da je politika tu dominantna, ista nego u nekim slučajevima su  čak isti ljudi“ kaže za Kompas istoričar Dragan Popović koji je i autor knjige Gubljenje ljudskosti – Srebrenica kao istorijska činjenica.

„U javnosti u Srbiji preovlađuje očuvanje politike iz 90-ih, politike srpskog nacionalizma koja i dan danas ima svoje aktere na vlasti“, kaže istoričar.

Dragan Popović za Kompas govori da je Srebrenica jak simbol, i da je danas, posle 30 godina, to simbol kom svi mi dodeljujemo značenje. „Srebrenica je pretvorena u oruđe, njom se maše kao batinom. Njom se sa jedne strane ućutkuju kritičari i oni koji pozivaju da sagledamo racionalno šta se to desilo u prošlosti i ako možemo da izvučemo neke pouke iz toga, a sa druge strane širi se strah među ljudima.

Jer, što se više širi strah da postoji neka velika svetska zavera i da smo ugroženi – to je logičnije da nam treba neki veliki zaštitnik u vidu čvrste ruke. Dakle: učvrsćuje se autokratija“, ocenjuje Popović.

Sintagma „genocidan narod“ ne postoji van narativa Vučićeve vlasti

Percepcija Srebrenice u Srbiji formirana je u javnom prostoru i tu, čini se, nastavlja da ima svoj život. „Srebrenica tu služi da se pre svega učvrsti narativ to da je u pitanju velika zavera protiv Srba, da su Srbi tu ustvari prave žrtve, kao i da nije baš mnogo ni bitno šta se tamo konkretno desilo – nego je bitna percepcija u svetu i u Srbiji“, objašnjava Dragan Popović.

„Vi u kontekstu Srebrenice stalno čujete tu pretnju da će nama nešto da se desi ako mi priznamo da je bio genocid. Priznamo – iako je u pitanju pravna klasifikacija. Sud je rekao da je genocid i mi samo možemo da klimnemo glavom na to. Ali, stalno postoji ta pretnja koja se nameće od strane vlasti da ćemo tim priznanjem da budemo genocidan narod ili da će ne znam šta loše da se desi – što je naravno besmislica.

Sintagma ‘genocidan narod’ ne postoji ni u nauci, ni u teoriji, ne postoji nigde van ideološkog narativa Vučićeve vlasti. Potpuno je besmisleno za jedan narod da kažete da je genocidan, to ne znači ništa. Nemoguće je čak i sporiti se sa takvom glupošću, sa tom frazom bez značenja“, kaže istoričar Dragan Popović.

Vasilija Antonijević/Kompas

Pročitajte i