Kako je 1. april postao Dan šale
Tradicija zbijanja šale, odnosno nasamrivanja na 1. april ima korene čak i staroj eri. Seže dublje od starog Rima i dohvata biblijske dane.
Postoje razna tumačenja kako i kada je 1. april počeo da se širom sveta obeležava kao Dan šale.
U Evropi je 1. april krajem srednjeg postao Dan svih luda i bio je signal za opštenarodno veselje.
Istorija 1. aprila
Englezi tvrde da je 1. april preuzet sa Istoka. Postoji mišljenje i da potiče iz starog Rima, gde su takođe gajili tradiciju zbijanja šala i prevara na određeni dan u godini.
Istorija je 1. april kao dan za zbijanje šale u kalendaru zaokružila u XVI veku u Francuskoj, negde oko 1564. Za žrtvu šale ili prevare govorilo se da je dobila „aprilsku ribu“.
U pojedinim zemljama je tradicija da se čak i u medijima objavljuju netačne, ali šaljive informacije. Na kraju priloga ili teksta ipak ide upozorenje da je u pitanju prvoaprilska šala. Holandija u tome prednjački, pošto se mediji utrkuju ko će smisliti šaljiviju vest. Sa druge strane, u Nemačkoj to nije praksa i smatra se neprofesionalnim.
Šira slika
Poznato je i da se u nekim zemljama, poput Velike Britanije, Australije i Južnoafričke Republike, podvale prave samo do podneva.
Magazin „National Geographic“ objavio je svoje teorije o veselom prazniku, a jedna čak navodi da mu koren seže do biblijskih vremena. Prema jednoj od teorija, Pontije Pilat je na 1. april poslao Isusa do Iroda i nazad, što se smatralo uzaludnim putem, odnosno smicalicom. (Boom 93)
Više o teorijama nastanka 1. aprila kao Dana šale pročitajte OVDE.