Zatvaranje škola zbog ekstremnih vremenskih uslova
Izveštaj Svetske banke navodi veliki broj mera, praksi i novih pravila koji treba da pomognu školama širom sveta da se prilagode teškim uslovima nastalim usled klimatskih promena. Valjalo bi da ih razmotri i srpsko Ministarstvo prosvete
Nastavlja se štrajk u školama (Foto: Envato)
Za oko dve i po godine – u periodu između januara 2022. i juna 2024. – čak 404 miliona dece je gubilo nastavu zbog ekstremnih vremenskih prilika. U izveštaju Svetske banke se navodi da je povremeno zatvaranje škola zbog poplava, oluja ili toplotnih talasa sve češća pojava u svetu.
Šta kažu brojke
Najmanje 81 država je u pomenutom periodu imala makar jednu meru obustave nastave. U proseku – siromašnije zemlje su gubile 45 nastavnih dana, bogatije samo – šest.
Potrebne mere
Mere koje Svetska banka, između ostalih, preporučuje, obuhvataju: sistem ranog upozoravanja kako bi nadležni organi mogli da reaguju na vreme, infrastrukturna rešenja, različite sisteme hlađenja, kao i sisteme informisanja, uz organizaciju nastave na daljinu.
Situacija u Srbiji
Pojedine mere koje su navode u izveštaju postoje i u domaćem zakonodavstvu. Primer: u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove je predviđeno upravo unapređenje kapaciteta RHMZ-a kada je reč o ranim najavama i upozorenjima, kao i pravovremena komunikacija o klimatskim opasnostima.
Neke i nisu. Celo leto, pa i početkom septembra, roditelji su po vrtićima i školama skupljali novac za klima uređaje, da bi deca uopšte mogla da izdrže boravak u ovim ustanovama.
J. J./Vreme