Zakoni o zaštiti životne sredine u Srbiji dobri – samo se ne sprovode

Na papiru…

Kako je navedeno, uprkos manjkavostima, domaća regulativa koja se odnosi na zaštitu životne sredine, u velikoj meri je usklađena sa onom koja važi u Evropskoj uniji, ali je „rak rana“ u Srbiji to što većina propisa ostaje „mrtvo slovo na papiru“, prenosi Biznis i finansije.

Dobro je, ukazano je, što je zakonodavac, kada je 2006. donosio novi Krivični zakonik, izdvojio poseban deo kojim se životna sredina proglašava za pravno dobro, vredno zaštite.

„U zakonu je propisano 18 krivičnih dela, od koji se većina odnosi na zaštitu vode, vazduha i zemljišta, dok je zaštita životinja gotovo potpuno zapostavljena oblast“, smatra docent krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Ivana Marković.

Ona je pojasnila da se domaćim krivičnim zakonodavstvom ne zabranjuje direktno neko ponašanje koje ugrožava životnu sredinu, već da se zagađenje vode, vazduha i zemljišta toleriše do određene granice.

…i u stvarnosti

„Da biste procenili da li nešto jeste ili nije zagađenje vode, vazduha ili zemljišta, morate da posedujete i tehničko znanje iz konkretne oblasti. Dakle, neophodno je veštačenje“, navela je Marković.

Prema njenim rečima, domaća regulativa u velikoj meri postavljana slično kao i zakoni u EU, ali je problem što se ne sprovodi.

„U praksi, dovoljno je da izađete iz užeg centra Beograda, pa da vidite koliko je niklo novih divljih deponija. Mi i dalje nemamo fabriku za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, iako se o tome priča decenijama, a to je problem u celoj Srbiji. Beograd je po zagađenosti vazduha ‘rame uz rame’ sa nekim gradovima u Kini i Indiji, mada stepen industrijske proizvodnje nije ni približno isti“, kazala je Marković.

Kako je precizirala, od 18 propisanih krivičnih dela u oblasti životne sredine, 90 odsto presuda se odnosi na šumske krađe, ili na nezakoniti lov i ribolov.

„To je u suštini imovinski delikt, dakle sudi se za ono što je direktno vidljivo i opipljivo, dok su elementi krivičnih dela u ostalim ekološkim deliktima jako apstraktni za državne organe“, smatra Marković.

Nova ekonomija

Više o ovoj temi čitajte na: