„Za zločin genocida ne mogu biti odgovorni država i narod, već pojedinci i režim“

Međunarodni sud pravde jasno je u presudi rekao da Srbija i srpski narod nisu odgovorni za genocid u Srebrenici, ali od ratova devedesetih godina, kada se smatralo da je Slobodan Milošević uključen u tu priču, postoji eho da je za sve kriva Srbija, izjavila je FoNetu karijerni diplomata i bivša ambasadorka Srbije u Savetu Evrope Dragana Filipović.

Može se govoriti o odgovornosti Miloševićevog režima

“Kada se govori o zločinu genocida, ne postoji odgovornost države i naroda, već se radi o individualnoj krivičnoj odgovornosti”, naglasila je Filipović u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.

Podsećajući na presudu Međunarodnog suda pravde po tužbi BIH, ona je rekla da je jasno rečeno da je isključena odgovornost Srbije i srpskog naroda za taj čin, pa je čak odbijena i revizija te presude.

Kada se radi o podtekstu rezolucije o 11. julu, kao Međunarodnom danu sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici i političkoj odgovornosti, Filipović je ocenila da se može govoriti o odgovornosti tadašnjeg režima, koji je predvodio Slobodan Milošević.

Napravila je referencu na Drugi svetski rat kada je za sve što se dogodilo okrivljen nacistički režim, a ne Nemačka.

Prema njenom viđenju, u našem slučaju, od ratova devedesetih godina, kada se smatralo da je Milošević uključen u tu priču, često se govorilo i ostajao je eho da je to sve Srbija radila. “U tom smislu, postoji osetljivost naše političke elite da i sada, na neki način, eho indirektno ide ka Srbiji”, ukazala je Filipović.

Kako Beograd nije znao ko sprema tekst rezolucije o Srebrenici?

Ona se osvrnula i na izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su sponzori rezolucije, pre svega Nemačka, osam meseci spremali taj tekst i da Beograd to nije znao. Uz ogradu, ako je zaista tačno da nismo imali takva saznanja, naša misija pri UN, Ambasada u Berlinu, onda to otvara pitanja naše kadrovske spremnosti da delujemo i sihnronizujemo nastupe prema partnerima u inostranstvu, predočila je Filipović.

Međunarodni ugled zemlje gradi se u odnosu sa susedima, a onda na tome gradite odnose sa državama van regiona, naglasila je ona, povodom činjenice da je BiH predložila rezoluciju, a Crna Gora pojedine amandmane. Nije dobro što u našem poltičkom nastupu, u zemlji, ali i na spoljnopolitičkom planu, ima mnogo grubih reči, upozorila je Filipović i pozvala se na reči pesnika Branka Miljkovića: „Ubi me prejaka reč“.

“To je nešto što kod kuće može da se oprosti ili zaboravi, ali u međunarodnoj komunikaciji se ne zaboravlja”, ocenila je ona i dodala da neprimerene kvalifikacije zemalja ili zvaničnika ne doprinose spoljnopolitičkom ugledu Srbije.

Šta podrazumeva kontinuitet spoljne politike Srbije koji je najavio premijer?

Filipović je podsetila da je premijer Miloš Vučević u ekspozeu govorio o kontinuitetu spoljne politike Srbije i protumačila da imenovanje Marka Đurića za šefa diplomatije govori da će zemlja u nastupajućem periodu intenzivirati saradnju sa važnim državama.

To ne znači da ćemo prekinuti saradnju sa Rusijom, ali ćemo se prikloniti svom interesu da sarađujemo sa onima koji snažno odlučuju o onome što se dešava u regionu, našem odnosu sa BIH i po pitanju Kosova, objasnila je Filipović.

Prema njenim rečima, poseta supruge ukrajinskog predsednika Olene Zelenske predstavlja pokušaj da Beograd pokaže Evropskoj uniji i međunarodnoj zajednici da postoji dobra komunikacija sa Kijevom. Ovim šaljemo i poruku EU da se prilagođavamo njenoj spoljnoj politici, procenila je Filipović, koja smatra da je poseta izvedena tako da se „ne iritira Rusija“.

Kako je precizirala, zato je važna uloga data supruzi predsednika države Tamari Vučić, iako je u delegaciji bio i šef diplomatije Dimitrij Kuleba. “Verujem da je on sa Đurićem imao važne razgovore o Ukrajini, Kosovu i drugim temama, poput navoda o srpskom oružju na ratištu”, rekla je Filipović.

Radna grupa protiv ulaska Kosova u SE trebalo da se formira još pre 20 godina

Kao nekadašnjoj ambasadorki Srbije pri SE, njoj je „neverovatno“ da se radna grupa za borbu protiv ulaska Kosova u tu panevropsku organizaciju pravi neposredno pre formalnog pristupanja Prištine, jer je to trebalo da se učini „pre 20 godina“.

“Pošto uvek zakasnelo reagujemo”, ukazala je Filipović, za Srbiju je sada važno da se detaljno pripremi da bi znala kako će se postavljati kada Kosovo postane članica SE.

“Bićemo u situaciji da sedimo za istim stolom, da Kosovo ima ista prava kao i mi. Trebalo bi da razmišljamo o konstruktivnom postavljanju, jer će Priština imati mnogo država koje će ih podržavati, pa će Beogradu, uz neko konstantno protivljenje, biti veoma teško”, predvidela je Filipović.

“Treba iskoristiti mehanizme SE za poboljšanje ljudskih prava i statusa Srba na Kosovu. To nam je najveći zadatak”, istakla je ona i zaključila da u tom poslu treba zaboraviti sujetu.

FoNet

Veo tekst Rezolucije o Srebrenici pročitajte OVDE.

Pročitajte i: