Vojskovođa i pobednik u ratovima koga je država dva puta ponizila: Danas je 107. godišnjica smrti vojvode Radomira Putnika

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović predvodio je danas državnu ceremoniju povodom obeležavanja 107. godišnjice smrti vojvode Radomira Putnika, koju je organizovao Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, saopštilo je resorno ministarstvo.

Dinastija Obrenović ga proglasila politički nepodobnim

Vojvoda Radomir Putnik rođen je 24. januara 1847. u Kragujevcu, gde je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije, a potom je stupio u Artiljerijsku školu.

Tokom srpsko-turskih ratova komandovao je Rudničkom brigadom. Posebno se istakao prilikom oslobođenja Niša.

Po završetku ratova nastavio je sa stručnim usavršavanjem i postao predavač na Višoj školi Vojne akademije. U srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je načelnik štaba Dunavske divizije.

Reaktiviran nakon Majskog prevrata

Kao politički nepodoban penzionisan je 1896. godine. Tada se posvetio pisanju vojnih dela i honorarnom pripremanju oficira za polaganje ispita. Reaktiviran je nakon Majskog prevrata 1903. (ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin) i postavljen na dužnost načelnika Glavnog generalštaba.

U deceniji koja je prethodila epohi balkanskih ratova pet puta je bio ministar vojske. Tokom Balkanskih ratova bio je na čelu Štaba Vrhovne komande, a nakon pobede u Kumanovskoj bici dobija čin vojvode.

Putnik je inače zajedno sa Živojinom Mišićem idejni tvorac srpskog ratnog plana za slučaj rata s Austrougarskom. Predvodeći srpsku Vrhovnu komandu u prve dve godine Prvog svetskog rata često je iz bolesničke postelje izdavao potrebna naređenja, dok je operativno rat vodio vojvoda Mišić.

Ponižavajuća smena u Skadru

Albansku golgotu prešao je bolestan na nosilima. Regent Aleksandar Karađorđević ga je po dolasku u Skadar smenio na neprimeren način, bez da mu to saopšti u lice. Bolesni vojvoda je za smenu saznao tako što mu je državni blagajnik doneo plate i otpremninu.

Budućem kralju niko nije zamerio smenu onemoćalog vojvode koji nije bio više fizički u stanju da komanduje ratom, ali način smene je izazvao revolt u vojsci, pa i protest Putnikovog naslednika Petra Bojovića. On je prema pojedinim izvorima regentu rekao da prihvata nameštenje samo zato što je rat u toku, ali da bi ga zbog načina smene vojvode odbio u mirnodopskom dobu.

Sahranjen u Francuskoj, u Srbiju prenet tek 1926.

Na Krfu je dočekao vesti o proboju Solunskog fronta, posle čega je pristao da ode na lečenje u Nicu, znajući da su se srpski narod i vojska vratili na teritoriju svoje zemlje.

Preminuo je u Nici 17. maja 1917. godine. Njegovi posmrtni ostaci su tek 1926. preneti na Novo groblje u Beogradu.

V. Ž./Kompas