Više NLO nego ikada ranije, više i objašnjenja

Jesu li vanzemaljci konačno deleteli do Zemlje? Nikada ranije nemačkom Centru za prijavu neidentifikovanih letećih objekata nije stiglo toliko “dojava” koliko ih je bilo prošle godine.

Centralna mreža za istraživanje neobičnih nebeskih fenomena (CENAP) institucija je kojoj se građani obraćaju kada traže naučno objašnjenje za nešto što su videli.

Upola više incidenata od uobičajenog

CENAP je prošle godine zabeležio ukupno 1.084 prijave iz Nemačke, Austrije i Švajcarske, javila je agencija dpa.

“Obično beležimo u proseku između 600 i 800 prijava godišnje”, rekao je direktor Centra Hansjirgen Keler.

Ipak, ni prošle godine nije bilo dokaza da su vanzemaljske letelice šarale nebom, dodao je Keler. 

On Centar vodi od kako ga je osnovao 1973.

Ipak nisu vanzemaljci, nego planete, zvezde, Starlink

Protekle godine na nebu iznad severne polulopte bilo je mnogo prijava zbog upečatljive konstelacije Venere i Jupitera, kao i sjajnijih zvezda, poput Sirijusa.

Najčešće su se ljudi ipak javljali zbog Spejseksovog sistema Starlink. 

Kompanija Ilona Maska je satelitsku mrežu počela da postavlja u orbitu krajem 2019. i od tada je proširuje. Sada ih u orbiti ima skoro 7.000.

Starlinkovi sateliti su posebno uočljivi neposredno nakon lansiranja, kada lete u tesnom nizu, objasnio je Keler.

Od početka godine stiglo 30 prijava

Od osnivanja, CENAP je primio više od 12.030 prijava NLO. Od početka 2025. već ih je stiglo 30.

Prijave iz 2024. identifikovane su, između ostalog, kao baloni sa LED lampicama, folijski baloni, privatni i industrijski dronovi, avioni, helikopteri, svetlosni efekti na proslavama i meteorii.

Rast broja prijava objašnjv je i time da danas skoro svako može neku pojavu da snimi mobilnim telefonom i onda da pita šta je to.

Neki posmatrači su dostavili snimke sa “neobičnim svetlosnim tačkama”, za koje se ispostavilo da su posledica prelamanja svetla u objektivu. 

Neki su slučajno snimili insekte pri letu ispred sočiva.

“Obični ljudi” vide nešto, pa traže objašnjenje

Prema Keleru, 99 odsto onih koji zovu su “sasvim obični ljudi, svih uzrasta i profesija, koji vide nešto koje ne mogu sami da objasne”.

Prilikom prijave, Keler ili neko od saradnika prvo zabeleže osnovne podatke o incidentu, zatim ubacuju lokaciju u mapu i prilažu opis događaja i snimke.

Noćne događaje porede sa astronomskim podacima prema lokaciji, podacima o preletu satelita, Međunarodne svemirske stanice (ISS) i eventualno delova raketa za lansiranje.

Ponekad potraže podatke o letovima aviona ili helikoptera.

Volonterski tim CENAP-a upoređuje snimke i sa obimnom arhivom koju širi od osnivanja mreže.

Kompas