Mrtva trka: Više izvozimo u Nemačku, ali trgovina sa Kinom znatno brže raste

…trgovina raste (ali jednocifrenim stopama), a analitičari kažu da je domaći izvoz počeo da se zasniva i na tržištima sa kojima do skora nismo sarađivali – Afrikom i pojedinim zemljama Azije, kao i Srednjeg i Dalekog Istoka.

Kako se kotira Kina?

Iako je Nemačka i dalje ubedljivo najveći izvozni partner Srbije, obim trgovine sa Kinom raste znatno brže.

Udeo Kine u domaćem uvozu je nastavio da ubrzava u prvih sedam meseci ove godine, dostigao je 13 odsto, dok je uvoz iz Nemačke istovremeno bio na nivou od 13,3 odsto, ukazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Uvoz iz Kine, kada se pogledaju podaci za decembar prošle godine, bio je 12,2 odsto ukupnog uvoza u Srbiju. Iz Nemačke je tada bio 13,1 odsto.

Srpski izvoz ka obe destinacije raste, ali je ka Nemačkoj značajno viši. Čak 15,1 odsto svega što Srbija izveze završi u Nemačkoj.

Udeo izvoza ka Kini je na 5,8 odsto (kada se uporede prvih sedam meseci ove godine sa istim periodom prošle godine).

Ipak, trgovina sa Kinom znatno brže raste na međugodišnjem nivou. Uvoz iz Kine je za prvih sedam meseci skočio za 12,9 odsto, dok izvoz beleži vrtoglavi rast od 52 odsto.

Trend za Nemačku je takođe uzlazni, ali primetno sporiji: Izvoz je u istom periodu skočio za 2,9 odsto, a uvoz za 6,4 odsto.

Nova geopolitička tržišta

Geopolitika je i na druge načine promenila sliku spoljnotrgovinske razmene Srbije. Više sarađujemo i sa Švajcarskom i Velikom Britanijom, ali najveći porast koji se vidi beleži se u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Kazahstanom i Azerbejdžanom. Glavni artikli su energenti, a skok se objašnjava i činjenicom da sa ovim zemljama ranije nismo imali tako živu razmenu.

„Od jeseni treba i prve količine gasa od Azerbejdžana (ka Srbiji) da krenu, dok mi izvozimo naoružanje njima posle potpisanog ugovora. Mi smo proširili tržišta na nekoliko azijskih zemalja, posebno na srednji istok, recimo Arabijsko poluostrvo, tamo izvozimo određene poljoprivredne, prehrambene proizvode. Naše jabuke su našle tržište i u Emiratima i u Saudijskog Arabiji. Mi jesmo proširili tržišni horizont, i on će se dodatno proširiti stupanjem na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom (koji treba da parafiraju skupštine i jedne i duge zemlje), pa će se tržište dodatno proširiti za sve proizvode. Egipat služi kao hab za dalji prodor na afričko tržište. Imamo povećane nastupe na tržištima koja su ranije bila zanemarena“, kazao je za Novu ekonomiju ekonomista Saša Đogović.

Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Azerbejdžan o vojnotehničkoj saradnji je potpisan u Beogradu 2021. godine, a u februaru ove godine ministarstva odbrane dve države potpisala su i dokument pod nazivom „Plan za bilateralnu vojnu saradnju“ za tekuću godinu, čiji detalji nisu objavljeni.

Zvanični Beograd je tada najavio izvoz 48 samohodnih haubica NORA B52 kalibra 155 mm, posao vredan +339 miliona dolara.

Što se tiče Kazahstana, očekuje se i pojačanja saradnja kada u Beograd bude došao predsednik Kasim Žogart Tokajev u novembru, kada će Beograd i Astana proširiti saradnju u odbrambenoj industriji, poljoprivredi, uzgoju i semenarstvu i potpisati desetak novih sporazuma.

Nova Ekonomija je pisala ranije o značajnom smanjenju trgovine sa Rusijom, ali i propustu da se sa ovom zemljom iskoristi Sporazum o slobodnoj trgovini.

Koga će Srbija pre “prigrliti” – Kinu ili Nemačku?

Efekti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji je u julu ove godine stupio na snagu, tek treba da se oseti u svojoj punoj meri.

Prema rečima Aleksandra Markusa, izvršnog člana Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne, podaci koje je objavio RZS su polugodišnji rezultati za poređenje 2023. i 2024. godine – dakle, za oba perioda od januara do juna.

„Da bi se izveo zaključak o ukupnom trendu, potrebno je sagledati razvoj u okviru cele godine, jer u velikoj meri zavisi od vrsta proizvoda, a samim tim i od toga kako izgledaju ciklusi isporuke. Ako je reč o robi široke potrošnje, to je jedna stvar. Međutim, ako se radi o kapitalnim dobrima, situacija je potpuno drugačija i ciklusi između narudžbine i isporuke su znatno duži nego kod proizvoda široke potrošnje. Drugim rečima, potrebno je analizirati kakva se roba uvozi i kakva se roba izvozi. Moguće je da Kina jednog dana nadmaši Nemačku u pogledu uvoza robe u Srbiju. Bilo bi zanimljivo videti koliki je udeo tih kineskih proizvoda koji se u Kini proizvode od strane kompanija sa stranim, a ne potpuno kineskim kapitalom“, objašnjava Markus.

„Kašljucanje“ Nemačke trese celu Evropu

Prema rečima ekonomiste Đogovića, saradnja sa Kinom će zavisiti dalje od dinamike privrednih tokova, ali nama je najbliži ekonomski partner Evropa i ona će ostati dominantna, jer smo i dosta komplementarni u ekonomijama.

Politika može otvoriti put na nekim tržištima koja su nam ranije bila nedovoljno istražena i dostupna, kao što je slučaj sa Azerbejdžanom, Egiptom, Kinom, Indijom, Indonezijom…

„Ali svakako u fokusu su nam evropski partneri i kakva će biti privredna dinamika tamo, odnosno kupovna moć njihovog stanovništva, zavisiće i dinamika izvoza. Nama je u interesu da u Nemačkoj i Italiji kao glavnim partnerima, ali i recimo u Austriji i Francuskoj, da postoje rastuće tendencije. Na žalost, to nije slučaj, Nemačka se (sa privrednim rastom) vrti tu negde oko nule i iz tih razloga mi imamo određeno kašljucanje koje se odražava na nivou sada cele Evropske unije. Sa Italijom imamo pad u izvozu, ali će se to popraviti kada krene izvoz EV odavde iz Kragujevca,“ kaže Đogović.

Izvoz sa Italijom beleži minus od 2,9 odsto za prvih sedam meseci ove godine, ali i sa Francuskom za isti period od 2,1 odsto. Uvoz iz ovih zemalja u Srbiju rastao je 5,6 odsto sa Italijom i 6,5 odsto iz Francuske u isto vreme.

Postoji osnovan strah domaćih privrednika kada je spoljnotrgovinska saradnja sa Kinom u pitanju, a prema rečima Đogovića, primena će biti postepena i neće ići odmah – jer je Kina neuporedivo jača ekonomija.

Aleksandra Nenadović, Nova ekonomija

Više o ovoj temi čitajte na: