Vatrogaskinja, atašeica, vodičica: Zakon o rodno senzitivnom jeziku danas stupa na snagu, ali je za sada samo mrtvo slovo na papiru

Zakon o rodno senzitivnom jeziku, kako je u medijima nazvan deo Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se odnosi na rodno osetljivi jezik, donet je 2021. godine, a početak njegove primene odložen je na tri godine kako bi se omogućila obavezna primena u obrazovanju, nauci, javnim ustanovama i sredstvima javnog informisanja.

Šta se dogodilo?

Mediji su u praksi mahom počeli da primenjuju zakonsku odredbu o rodno senzitivnom jeziku, ali su zatajili nadležni u državnoj upravi.

Ministarstva nadležna za ovu oblast trebala su odavno da donesu podzakonske akte koji u svim oblastima društva regulišu upotrebu rodno senzitivnog jezika, ali kako se sa time kasni, praktično će se kasniti i sa početkom primene zakona.

Rodno senzitivni jezik se tako još uvek ne koristi potpuno u školskim udžbenicima, diplomama, licencama, opisima radnih mesta…

Šira slika

Razlog za kašnjenje u donošenju podzakonskih akata može ležati u tome da država prećutno izlazi u susret Srpskoj pravoslanoj crkvi i patrijarhu Porfiriju koji smatra da je rodno senzitivni jezik „štetan“ i da „predstavlja nasilnu primenu džender ideologije“.

„Pod plaštom uklanjanja takozvanih rodnih stereotipa nameće promena svesti i načina života pojedinca i društva u celini, promovišu se ideologija, politika i praksa promocije LGBTQ osoba“, tvrdi SPC.

Pogrešna primena rodno senzitivnog jezika

Pojedini mediji i javne ličnosti su u želji da doslovno primenjuju rodno senzitivni jezik počeli da odlaze u krajnost gde u ženski rod pokušavaju da prevedu imenice koje se ne odnose na profesije, kao kada na primer uz imenicu „građani“ (koja u množini po vokaciji predstavlja sve građane, muškog i ženskog roda) bespotrebno dodaju i ženski rod množine „i građanke“.

Činjenica je da upravo takvo nasilno iskakanje iz pravopisa i „krivljenje“ jezika daju argumente patrijarhu i rigidnim pripadnicima naučne zajednice da se protive upotrebi rodno senzitivnog jezika. Dodatni problem predstavlja što se mnogi mediji čak nisu ni konsultovali sa lingvistima u vezi sa pravilnim korišćenjem rodno senzitivnog jezika.

Šta kaže naučna zajednica?

Naučna zajednica je podeljena oko upotrebe rodno seznitivnog jezika. Dok jedni tvrde da je jezik živa materija i da ga treba prilagođavati u skladu sa zahtevima XXI veka, drugi smatraju da se insistiranjem na rodno ravnopravnom jeziku ustvari zataškavaju neravnopravnosti između muškaraca i žena koji postoje u našem društvu.

Profesor dr Sreto Tanasić iz Odbora za standardizaciju srpskog jezika izneo je, kako kaže, naučno objašnjenje “da srpski jezik nije diskriminatoran prema bilo kojim osobama, pa ni prema osobama ženskog pola, pošto ima svoje mehanizme za davanje informacija u tom pogledu i da se nikad ne može dovesti u nedoumicu o kom polu osobe je reč”.

Profesor lingvistike Boban Arsenijević sa Univerziteta u Gracu tvrdi da je njegovo istraživanje pokazalo da puka upotreba rodno senzitivnog jezika nije uticala na veću ravnopravnost žena sa muškarcima u društvima koja su pre našeg počeli da ga koriste.

Šta kažu žene?

Profesorka Svenka Savić je sa grupom lingvistkinja još 2009. godine napisala Priručnik za upotrebu rodno senzitivnog jezika.

Međutim, nisu sve žene saglasne u tome da žele da im njihovu profesiju oslovljavaju u ženskom radu. Pojedine novinarke koji su na primer dopisnici redakcija ne žele da ih oslavaljaju sa „dopisnica“ i to čak smatraju uvredljivim (kao da je u pitanju razglednica).

Pojedini prevodioci takođe smatraju omalovažavajućim da budu „prevodilice“ ili „prevoditeljice“, smatrajući da prvobitni naziv profesije u muškom rodu daje na ozbiljnosti i značaju.

Verovatno bi cela problematika bila lakše rešena da su se domaći lingvisti više potrudili da pronađu bolje, odnosno po potrebi čak i nove izraze za pojedine profesije kako one ne bi zvučale rogobatno u ženskom obliku.

Vlada Živanović/Kompas