Uskoro ponovo dozvoljene reklame na javnom prevozu, njihovo ukidanje GSP koštalo milione

Promena dolazi nepune dve godine nakon što je Grad u avgustu 2022. zabranio „postavljanje reklama i drugih natpisa sa spoljašnje strane vozila (i unutrašnje strane prozora) gradskog prevoza u Beogradu“. Predstavnici grada su zabranu ovog vida reklamiranja pravdali, između ostalog, i niskim prihodima od „prelepljivanja“ autobusa marketinškim porukama, koji su se ipak merili milionima dinara, odnosno stotinama hiljada evra.

Imamo li opet “Mikijev zabavnik”?

Skidanje reklama sa autobusa najavio je na leto 2022. godine tadašnji gradonačelnik Aleksandar Šapić navodeći da autobusi liče na „Mikijev zabavnik“, a da je prihod od toga (reklama) zanemariv.

Posle skoro dve godine zabrane, Grad Beograd je promeno mišljenje.

Kako piše u najnovijoj odluci od 24. maja, spoljašnost na vozilima beogradskog javnog prevoza može da se koristi za postavljanje reklamnih poruka, a uskoro će moći da se koristi i unutrašnjost vozila.

Ono što je novina kada se radi o reklamiranju na vozilima gradskog prevoza je upravo to da će biti donet poseban „Pravilnik o postavljanju reklamnih poruka“, koji će urediti ovu oblast.

Odluka da se zabrani reklamiranje na vozilima je bila štetna?

Zabrana reklamiranja na vozilima javnog prevoza bila je štetna, pre svega za Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd, ali i za privatne prevoznike, zbog toga što im je direktno smanjila prihode, ocenjuju sagovornici Nove ekonomije

Dodaju i da ovo polje jeste bilo potrebno urediti – da se tačno zna ko i kako može da postavlja reklamu, na kom delu vozila, da se spreči zaklanje vidik putnicima – ali nije bilo potrebno potpuno zabraniti ovaj vid oglašavanja.

„Ovakva mera je bila apsolutno štetna, pre svega po GSP, koji je ostvarivao prihode od iznajmljivanja oglasnog prostora na svojim vozilima, posebno na onim linijama koje saobraćaju u užem i širem centru grada. Te linije su oglašivačima najatraktivnije, koji su zato bili zainteresovani da ulože novac u reklamiranje. Naravno, to je negativno uticalo i na prihode drugih prevoznika u beogradskom javnom prevozu“, kaže za Novu ekonomiju direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović.

Da odluka da se zabrani ogalašavanja na vozilima nije bila dobra za prevoznike ocenjuje i Ivan Banković, predsednik sindikata Centar GSP.

Sa druge strane, Banković poručuje i da razume primedbe velikog broja građana, jer su mnoge reklame bile postavljene i po staklenim površinama tako da su onemogućavale vidik putnicima.

„Uđete nekad u vozilo u 12 sati popodne, a kao da se vozite u 12 sati noću“, kaže on.

Banković navodi da je u suštini u ovoj oblasti bila potrebna regulativa, a ne apsolutna zabrana reklamiranja.

„Da se tačno zna ko može da da postavlja reklamu, na kom delu, da ne sme da se zaklanja vidik putnicima, i da se propišu ne samo pravila, već i ozbiljne kazne, i da to neko kontroliše“, rekao je on.

Koliko je GSP izgubio zbog zabrane reklamiranja?

Gradsko saobraćajno je, dok je to još uvek bilo dozvoljeno, od takozvanog „total dizajn“ reklamiranja prihodovalo više od svih drugih marketinških usluga koje pruža.

„Total dizajn“ predstavlja vid reklamiranja na celokupnoj površini vozila. Takođe, reklamni sadržaj može biti istaknut i na (polovini) kao i na (četvrtini) površine vozila, vidi se u jednoj od ranijih objava na sajtu GSP-a.

GSP je od zakupa reklamnog prostora u sistemu „total dizajna“ u 2023. godini ostvario nula dinara prihoda, dok je u 2022. godini prihod od „zakupa reklamnog prostora u sistemu total dizajna“ iznosio oko 23,4 miliona dinara.

Poređenja radi, podaci iz finansijskih izveštaja GSP-a ukazuju da su „prihodi od reklama“ u 2023. godini bili 15,7 miliona dinara, dok su u 2022. i 2021. godini „prihodi od reklama“ iznosili oko 12,3 miliona dinara.

Nevena Petaković, Nova Ekonomija