U Srbiji preko 100 hiljada napuštenih stanova: Ko ih nasleđuje kad nema naslednika?

U Srbiji danas ima 123.584 napuštena stana, pokazuje Popisu stanovništva iz 2022. Međutim, ne znači da će zadugo tako i biti, prenosi sajt 4zida.

Kada ne postoji zakonski naslednik, pokretna ili nepokretna imovina prelazi u ruke Republike Srbije. Takav postupak je dug, višegodišnji, pa često te nekretnine budu godinama prazne i prepuštene zubu vremena.

Advokat Brane Krunić kaže da su takvi slučajevi izuzetno retki, jer zakon daje vrlo širok princip zakonskog, pa i testamentalnog nasleđivavnja.

Šta kaže zakon?

„Zakon o nasleđivanju RS, članom 8. propisuje krug zakonskih naslednika i to mogu da budu potomci preminulog, njegovi usvojenici ili njihovi potomci, bračni drug, njegovi roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i ostali preci“, kaže advokat Krunić.

Krug je vrlo širok i nasleđuje se po naslednim redovima. Bliži naslednici isključuju one dalje.

„Međutim, u slučaju da iza pokojnika nema nikakvih naslednika, Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik i ona se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju zemlja nasledi postaje državna“, navodi advokat.

Ipak, ne dešava se često da Srbija nasleđuje imovinu iza pokojnika, jer zakon daje vrlo širok princip nasleđivanja.

„Recimo, u četvrtom naslednom redu nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe. Čak i ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, taj deo može da dobije njegov bračni drug, ako je predak preminulog“, objašnjava advokat Krunić.

Kako dodaje, po ovom sistemu, sud, odnosno javni beležnik, će pronaći nekoga od naslednika, ma gde se nalazio. 

Samo ako se sve mogućnosti iscrpe, tek tada imovinu naleđuje Republika Srbija.

Dug proces od pokojnika do države

Kada nekretninu nasledi država, imovina se onda i formalno pravno upisuje kao vlasništvo Republike Srbije, objašnjava advokat Krunić.

„Jedinice lokalne samouprave, odnosno grad, ne stiču pravo javne svojine na takvim nepokretnostima. Kada nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati osobe koje polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa“, kaže advokat.

Ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.

„Po isteku roka od jedne godine ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenja kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji“, dodaje advokat Krunić.

Srbija stiče svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne. Za nepokretne stvari taj rok iznosi 10 godina, počev od otvaranja nasleđa.

Država kao poslednji naslednik

Stav Vrhovnog kasacionog suda iz 2016. ukazuje da se pravo države da nasleđuje mora restriktivno tumačiti. Država može biti naslednik samo kada zakonskog nema, naglašava Advokat Krunić.

Cilj ustanovljena države kao zakonskog naslednika je da se spreči nastajanje imovine bez vlasnika i takozvano ležeće nasleđe.

Pojava zakonskog naslednika u bilo koje vreme stvara osnov da on od države, koja je postala formalni vlasnik, potražuje vlastito nasledstvo.

Šta država radi sa nasleđenim nekretninama?

Kada dođe u posed nekretnine, Republika Srbija, u praksi, ne prodaje sopstvenu imovinu.

„Često se dešava da je država u odnosu suvlasništva sa drugim osobama ili firmama. Jedino tada postoji mogućnost da se otkupi suvlasnički udeo od države i to se obavlja kroz postupak javne prodaje“, navodi Krunić.

Sektor za imovinski postupak pri Republičkoj direkciji za imovinu RS, obavlja poslove koji se odnose na raspolaganje stvarima u svojini države, pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, u zakup, prenos prava javne svojine na drugog nosioca sa naknadom ili bez, razmena, ulaganje kapitala, zasnivanje hipoteke na nepokretnostima…

4zida/Kompas