Tehnološki rat SAD i Kine: Milijarde dolara Intelu
Rastuća geopolitička napetost odavno se prelila na tehnološki razvoj. Supersile SAD i Kina uveliko zauzimaju pozicije u trci za sigurnim izvorom čipova.
Čipovi su strateška stavka - bez njih danas skoro ništa ne može da funkcioniše. SAD su odvojile milijarde dolara da podstaknu domaći Intel na otvaranje fabrike kod kuće i tako u atmosferi rastućih tenzija osigura snabdevanje. Foto: Pixabay
Intel, jedan od najvećih proizvođača čipova na svetu, uskoro bi mogao da dobije više od 10 milijardi dolara od američke vlade. To treba da bude podsticaj za otvaranje fabrike poluprovodnika u SAD. Pregovori kompanije i administracije predsednika Džozefa Bajdena su “u odmakloj fazi”, prenosi Blumberg.
CHIPS nije čips
Novac koji će Intel dobiti, deli se na osnovu Zakona o čipovima koji je Amerika usvojila u kontekstu sve zategnutijih odnosa sa Kinom. Zakon predviđa ogromna sredstva kako bi se tehnološke kompanije ubedile da proizvodnju svojih najnaprednijih komponenti prebace u SAD. Mekretarka za trgovinu SAD Đina Rajmondo ranije ovog meseca istakla je planove o dodeli nekoliko grantova u naredna dva meseca, u okviru programa vrednog 39 milijardi dolara koji ima za cilj razvoj industrije poluprovodnika. Međutim, ostaje otvoreno pitanje kada će Intel stvarno graditi fabrike o kojima se pregovara i koje je obećao.
S jedne strane, ova kompanija planira da uloži desetine milijardi dolara u fabrike čipova u Arizoni, Novom Meksiku i Ohaju, ali prema navodima Vol strit žurnala, gradnja ove poslednje će biti odložena, zbog usporavanja na tržištu čipova i sporog isplaćivanja federalnih sredstava.
Šira slika
Još od dolaska Donalda Trampa na vlast, odnosi SAD i Kine su sve zaoštreniji. Amerika je prvo zabranila primenu 5G tehnologije kompanije Huavei, a zatim i nekih drugih, da bi se posle lista sankcija SAD prema kompanijama iz Kine proširila, tako da danas kineske tehnološke firme više nemaju pristup čipovima u čijoj se proizvodnji koristi američka tehnologija. Drugačije rečeno, skoro svim čipovima.
Kina je krenula da sipanjem milijardi i milijardi dolara u razvoj sopstvenih tehnologija, kako bi zaobišla američke sankcije. Huavei je prošle godine šokirao svetsku javnost kada je predstavio “domaći” čip koji koristi tehnologiju od 7 nanometara, što se generalno smatralo nemogućim dostignućem za kompanije iz ove zemlje.
Sa svoje strane, SAD su uvidele da je veći deo globalne proizvodnje čipova zapravo u Kini i na Tajvanu, posle čega je uvela takozvani CHIPS Act o subvencionisanju preseljavanja proizvodnje čipova na teritoriju SAD. To treba da predupredi rizik da Kina onemogući izvoz ovih komponenti ili da vojno zauzme Tajvan, gde se nalazi najveći svetski proizvođač čipova, TSMC.
(Nova ekonomija)