Erozija demokratije u svetu: Srbija u grupi sa Indijom i Mađarskom

Demokratija erodira u svetu, ocenjuje nemačka fondacija Bertelsman u novom izdanju Indeksa transformacije. Srbija spada u grupu manjkavih demokratija.

Ilustracija (Foto: Christophe Gateau/dpa)

Erozija demokratije među zemljama u razvoju i tranziciji usporava privredni rast i podstiče društvenu nejednakost i siromaštvo, navodi studija Fondacije Bertelsman. Analiza stanja 137 država za novo izdanje Indeksa transformacije pokriva i Srbiju.

„Nikada u poslednjih 20 godina u svetu nije bilo manje demokratski vođenih država nego danas“, ocenili su autori. Analiza istovremeno mnogim zemljama pripisuje ekonomsku nejednakost i neuspešnu ekonomsku politiku, a u 83 države vlada masovno socijalno isključivanje, prenosi agencija dpa.

Autokratije vode 74:63

Prema oceni autora, sada u svetu 63 države u razvoju ili tranziciji sa uspešnom demokratijom i oko tri milijarde stanovnika stoji nasuprot 74 autokratije, sa otprilike četiri milijarde ljudi.

Pregled podataka po državama ukazuje na „nov najniži nivo“ kvaliteta demokratije, uprave i privrednog razvoja.

„Protivnici demokratskih i tržišnih reformi su na ključnim pozicijama moći u sve više zemalja“, navodi se u izveštaju. Vlade u većini zemalja sveta „ne vide sebe kao pokretače društvenog razvoja u celini, nego predstavnike posebnih interesa u svesno nepravednoj ekonomskoj strukturi.“

„Autokratije“ i „tvrde autokratije“

U 74 autokratske zemlje, autoritarne vlasti dopuštaju vrlo ograničenu političku utakmicu ili je uopšte ne dozvoljavaju. Obeležavaju ih represija, koncentracija moći, eliminacija kontrolnih institucija i odlučivanje unutar malog kruga povlašćenih.

Studija među 25 „umerenih“ autokratija svrstava Tursku, Alžir, Irak, Ugandu, Nigeriju, Jordan i Singapur. U toj grupi su i Tunis, Benin i Salvador, koje je Fondacija pre dve godine još klasifikovala kao demokratije.

U 49 „tvrde autokratije“ spada i Rusija koja vodi napadački rat protiv Ukrajine. Po pitanju demokratije tone i Kina.

„Režim Si Đinpinga nastavlja mutaciju od jednopartijske vlasti do apsolutističke monarhije.“

Slično je i sa režimima koji su na vlast došli vojnim udarima, poput Burkine Faso, Malija i Mjanmara. Respresija je stigla do nivoa bez presedana u arpaskim državama poput Egipta, Sudana i Sirije, koje u korenu sasecaju svaku političku opoziciju. Slično je u Avganistanu, Nikaragvi, Tadžikistanu, Iranu i Čadu.

„Čvrste“ i „nefunkcionalne“ demokratije

Prostor za političko učešće je sužen i u zemljama sa „nefunkcionalnom“ ili „veoma nefunkcionalnom“ demokratijom, ukazuju autori studije. To su države poput članice Evropske unije, Mađarske, koje onemogućavaju fer izborni proces, maltretiraju nerežimske medije, poput Indije, ili koje, poput Srbije, otežavaju rad svake organizacije kritične prema vlasti.

U grupu demokratija sa manjkavostima analiza svrstava i Albaniju, Rumuniju, Ukrajinu i Južnu Afriku. Istovremeno, nadu bude primeri poput Poljske, gde su birači odbacili autoritarne snage, navodi se u studiji.

Autori posebno visok stepen demokratije pripisuju članicama EU Estoniji, Hrvatskoj, Letoniji, Litvaniji, Slovačkoj, Sloveniji i Češkoj, ali i Jamajci, Čileu, Urugvaju, Kostariki, Južnoj Koreji i Tajvanu. (Kompas)