Šteta od lošeg roda maline i do 250 miliona dolara
Uzgajivači malina će u ponedeljak u Arilju imati sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede na kom će tražiti da država natera hladnjačare da im za kilogram maline plate 350 dinara, umesto 250 koliko je trenutno cena.
Maline (Foto: AydinovKamran/Envato)
Malinari tvrde da sa sadašnjom cenom ne mogu da posluju sa profitom, dok hladnjačari tvrde da je svetska cena toliko niska da nisu u mogućnosti da proizvođačima ponude više od toga.
Zašto je to važno?
Malina je jedan od osnovnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, koja predstavlja jednog od najvećih dobavljača ovog voća na globalnom nivou. Međutim, u poslednjim godinama, Srbija je dobila oštru konkurenciju jeftinijih sorti, što stavlja pritisak na sve u proizvodnom lancu u Srbiji.
Malinari skoro svake godine protestuju zbog otkupne cene ovog voća, žaleći se na kartelsko ponašanje hladnjačara i zahtevajući od države da reaguje.
Pozadina priče
Ove godine rod maline je podbacio, mada postoje oštra sporenja oko toga u kom obimu će proizvodnja biti manja od prosečne. Dok Republički zavod za statistiku procenjuje da će rod biti 4,7 odsto manji od prošlogodišnjeg, malinari štetu procenjuju na 40 do čak 50 odsto.
Vremenske prilike ove godine nisu išle naruku proizvođačima, budući da je u aprilu na maline pao sneg, što se izuzetno retko dešava i što je dodatno utuklo ovo voće koje je pre toga već pretrpelo jedan nalet mraza.
Dodatni problem za malinare je upravo to što je sneg uticao na slabiji rod, pošto čak i oni proizvođači koji su svoje zasade osigurali, to su uglavnom činili radi zaštite od leda, odnosno grada, a ne od snega. Zbog toga osiguravajuće kuće odbijaju da im isplate štetu zbog aprilskog nevremena.
Na sve to su se nadovezali i trgovački razlozi, budući da je prošle godine malina otkupljivana po znatno većim cenama, pa hladnjačari sad tvrde da nemaju kome da je prodaju nego da im propada u skladištima, a Srbija se uz to susreće i sa konkurencijom iz Poljske, dok štetu prave i pojedini domaći proizvođači koji kvalitetne srpske sorte maline mešaju sa jeftinijim i lošijim inostranim, obarajući kvalitet i reputaciju srpske maline na evropskim i američkim tržištima na koje odlazi najveći deo domaće proizvodnje.
Stručnjaci zato procenjuju da će ove godine, rod biti toliko manji da će šteta ići čak do do 250 miliona dolara.
(Katarina Pantelić, Nova ekonomija)