Šta sve je donela i pokazala superizborna godina?

Godina na izmaku je bila “superizborna.” Poziv na biralište dobio bezmalo svaki drugi stanovnik planete, uključujući birače u osam od 10 najmnogoljudnijih država sveta.

Magazin Ekonomist je 2024. opisao kao “najveću izbornu godinu u istoriji.”

Značaj izbora 2024. nije odredio samo broj ljudi koji su mogli da glasaju na parlamentarnim ili/i predsedničkim izborima u 74 zemlje.

Mnogo opcija, nekoliko trendova

Toliko raznih država, naravno je nudilo mnogo veći broj različitih političkih opcija. Međutim, uočljivi su pojedini opšti trendovi.

Na primer, skoro svuda je porasla izlaznost birača. Isto tako, birači su načelno bili skloniji glasanju za kaznu onih na vlasti.

Spoljni uticaj preko Tiktoka, Iksa i drugih mreža

Očigledan je i opasan rast spoljnog uticaja na izbore preko sve moćnijeg interneta. Pritom, na taj uticaj po pravilu su osetljive demokratske zemlje.

Bilo je i nekih izbornih precedenata. Tako su Meksiko i Severna Makedonija prvi put izabrali predsednicu.

Rumunija je prva zemlja ikada koja je poništila predsedničke izbore između dva kruga glasanja. Povod je bilo navodno mešanje Rusije, a navodni instrument TikTok i druge društvene mreže.

Nemački kancelar Olaf Šolc je u novogodišnjoj poruci građane pozvao da izađu na vanredne izbore u februaru, prenela je dpa.

“Vi, građanke i građani, odlučujete kako će Nemačka dalje. O tome ne odlučuju vlasnici društvenih medija,” rekao je.

Time je mislio na vlasnika mreže Iks, američkog milijardera Ilona Maska koji je u dva navrata Nemce pozvao da glasaju za desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD).

Gruzija, Rusija i Unija

Zapad posebno uzrujava slučaj Gruzije, u kojoj je na oktobarskim parlamentarnim izborima pobednik zapravo ispala Rusija.

Zemlja je prethodno sa kraja reda za ulazak u Evropsku uniju, kao novopečeni primeran đak dospela na početak reda.

Pa je prvo ubacila menjač u prazan hod, da bi posle izbora do 2028. zamrzla pristupne pregovore sa EU.

Od tada opozicija redovno demonstrira, a EU i njene članice su suspendovale stotine miliona evra razvojne i druge pomoći.

Nemačka je na led stavila projekte vredne 237 miliona evra, javila je dpa u utorak. Jedna predstavnica berlinske vlade je saopštila da saradnja sa sadašnjim vlastima Gruzije “nažalost nije moguća.”

Moldavija, Rusija i Unija

Moldavija je scenario sličan Gruzijskom, uz optužbe proevropejaca o “ruskom mešanju bez presedana,” izbegla za dlaku.

Na referendumu i predsedničkim izborima tesnom većinom je pobedio tabor koji hoće u EU.

Prodor desnice i populista u Evropskoj uniji

U Evropi, građani EU su u junu birali Evropski parlament. Osim toga, izbore na kontinentu je održao niz pojedinačnih zemalja.

Kako na evropskim, tako na pojedinačnim izborima uočljivo je naginjanje biračkog tela ka populizmu, posebno dedsničarskom.

Na tome je profitirala Evropska narodna partija, koja je osvojila dominantniju većinu nego na bilo kojim od prethodnih devet izbora.

Međutim, rezultat naklona udesno je i prolaz šezdesetak populistički, uglavnom desničarskih partija iz 26 država-članica u Evropski parlament. 

Pet godina ranije, mesta je osvojilo njih 40 iz 22 zemlje, navodi Evropski centar za proučavanje populizma.

… i evropskim državama

Drugi evropski izbori 2024. su potvrdili konsolidaciju partija sa krajnje desnice političke scene, ocenio je European Newsroom u analizi.

• U Holandiji, desničari su ušli u vladajuću koaliciju. 
• U Francuskoj, njihovu pobedu jedva su, paničnom kampanjom između dva kruga glasanja, sprečili široki frontovi i desnog i levog centra. Pobeda partija mejnstrima je, međutim, ispala jalova. Parlament iscepkan na tri bloka je u blokadi, a posmatrači ocenjuju da to odgovara samo desničarima.
• U Austriji, prvi put od Drugog svetskog rata najviše glasova na parlamentarnim izborima osvojila je neka partija krajnje desnice.
• Raspad vladajuće koalicije u Nemačkoj u novembru je utro put ka vanrednim izborima 23. februara, u vreme kada svađa velikih, tradicionalnih blokova levog i desnog centra još šire otvara vrata prodoru desničarske Alternative za Nemačku.
• Što se balkanskog komšiluka tiče, parlamentarnih izbora bilo je i u Bugarskoj, sedmi put od 2020. i ponovo bez rezultata koji omogućava stabilnu vlast. Bugarski desničari su treći po snazi u novom parlamentu, a u junu prvi put ušli u Evropski parlament.

Tramp 2.0 je već tu

U svetu 2024. najvažniji izbori svakako su bili američki predsednički. Ne samo političkog, ekonomskog i vojnog značaja SAD, nego i zbog povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

Trampova inauguracija će biti 20. januara, ali već je jasno da evropski saveznici nisu bez veze odmah posle njegove pobede povadili zabeleške iz vremena njegovog prvog mandata.

Donald Tramp je jasno najavio da će u drugom mandatu nastaviti šta je počeo u prvom.

Foto: Fonet/AP

Pred svoj drugi krug na ringišpilu, Tramp je svom novom najboljem prijatelju, milijarderu Ilonu Masku odrešio ruke da svoj novac i uticaj upregne za podršku desničarima u Evropi i svetu.

Indija

U godini na izmaku parlamentarne izbore je održala i najmnogoljudnija država na svetu, Indija. Premijer Narendra Modi je osvojio još jedan, nešto manje ubedljiv mandat.

Glasanje je trajalo šest nedelja, a poziv za izlazak na biralište dobilo je skoro 970 miliona ljudi, ili bezmalo 10 odsto svetske biračke populacije.

Rusija

Naravno, globalno važni su bili i predsednički izbori u Rusiji. Sa druge strane, retko se dešavalo da su neki izbori bili manje predvidivi.

Vladimir Putin je osvojio još jedan mandat, pošto je prethodno prekrojio zakone da to sebi omogući.

Na devet od svakih 10 listića bilo je zaokruženo njegovo ime. Zapad je ceo izborni proces opisao kao farsu.

Kompas