Srbija usvojila manje od pola deklaracija EU, neće protiv Rusije
Evropska unija je za prvih šest meseci ove godine izdala 57 deklaracija, pozivajući zemlje kandidate da se usaglase sa njima, Srbija ih je prihvatila ukupno 27. Kao i ranije, izbegavala je da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Rusije i Kine.
Ilustracija: Envato
“Jedan od glavnih razloga za ovakav stav ostaje pitanje Kosova, pošto Srbija nastavlja da traži podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima”, pokazalo je istraživanje Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC).
Ko se nije, a ko jeste usaglasio sa spoljnom politikom EU
Takva statistika predstavlja usaglašavanje sa 47 odsto spoljne politike Evropske unije u prvoj polovini 2024. Od država kandidata za članstvo u EU jedino Turska i Gruzija imaju manju usaglašenost od Srbije.
Druge države kandidati iz regiona – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija – u prvoj polovini 2024. imale su potpunu usaglašenost sa spoljnom politikom EU, odnosno učinak od 100 odsto.
“Tokom prve polovine 2024. godine, Srbija je nastavila sa prethodim obrascima usaglašavanja sa deklaracijama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) EU koje objavljuje Visoki predstavnik za ZSBP, slično kao i 2022. i 2023. godine, kada je Srbija imala stope usaglašenosti od 48 odsto, odnosno 54 odsto. Ove stope su najniže među zemljama kandidatima za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana”, navodi ISAC.
Sa čime se Srbija nije usaglasila
Kada je reč o konkretnim pitanjima, Srbija se nije usaglasila sa jedanaest deklaracija u s spoljnoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici:
- u vezi sa ratom u Ukrajini,
- pet o Globalnom režimu sankcija EU za ljudska prava,
- četiri koje se tiču unutrašnje situacije u Rusiji i četiri posvećene Iranu;
- dve koja se odnose na Moldaviju,
- po jednom koje se odnose na sajber, terorizam, Hong Kong (Kina) i Venecuelu.
Srbija se nije uskladila sa dve političke izjave koje se tiču:
- tretmana Alekseja Navaljnog i drugih političkih zatvorenika (uključujući Vladimira Kara-Murzu) i smrti Navaljnog u zatvoru,
- kao ni sa deklaracijom koja se odnosila na predsedničke izbore u Rusiji, kojom je EU osudila sprovođenje izbora u okupiranim ukrajinskim regionima i represiju opozicije, civilnog društva i nezavisnih medija (u Rusiji).
Sa čime se Srbija usaglasila
S druge strane, Srbija se usaglasila sa restriktivnim merama primenjenim u vezi sa ISIL/Al-Kaidom, terorizmom, Sirijom i Burmom/Mjanmarom.
Evropska unija je u ovom periodu objavila pet deklaracija u vezi sa Iranom, a svaka se bavi različitim aspektima diplomatskih i bezbednosnih pitanja. Srbija se usaglasila samo sa prvom deklaracijom, od 4. januara, kojom se osuđuje bombaški napad u Kermanu i izražava solidarnost sa iranskim narodom.
FoNet