Klimatska lutrija: Srbija je u riziku od novih poplava zbog manjka investicija
Prethodne sedmice Evropa se suočila sa razornim poplavama, stručnjaci su tada ocenjivali da Srbija nije spremna za ovakav talas, ali da će nas „srećom“ padavine, barem za sada, zaobići.
Foto: Pixabay
Shodno sprovedenim istraživanjima, sistem za zaštitu od poplava u Srbiji se ne održava prema standardima i propisima, uglavnom zbog manjka novca.
Kako klimatske promene “pogađaju” našu infrastrukturu?
„Klimatske promene postavljaju nove zahteve pred našu infrastrukturu za zaštitu od poplava, koja je pravljena po standardima od pre 30, 40, pa čak i 50 godina – a za koju se procenjuje da je neizdrživa, uzimajući u obzir izvesne pojačane padavine u budućnosti“, rekao je za Novu ekonomiju profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Đurđević.
Na pitanje da li zbog toga možemo očekivati probleme u bliskoj budućnosti, Đurđević odgovara odrično, ali isto tako napominje da je u celoj Evropi, pa tako i u našem regionu, povećan rizik od ovakvih nemilih događaja, te da ova „klimatska lutrija može nekada i pasti i na nas“.
U Srbiji je usvojen Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, koji predviđa i unapređenje infrastrukture za odbranu od poplava, ali on ističe kako ne postoji jasan plan kojim će se tempom raditi na unapređenju infrastrukture za odbranu od poplava, koja će biti dinamika, kao i šta su prioriteti.
Kako se drži naša “zaštita od poplava”?
Prema studiji Instituta „Jaroslav Černi“, u Srbiji postoji 76 velikih brana i oko 200 malih.
Poslednji izveštaj Vodne inspekcije za 2023. godinu ukazuje da se o svima ne brinemo sa punom pažnjom, a vrlo brzo bi to moglo mnogo da nas košta, prenosi Forbs.
„Na većini brana uspostavljeni su sistemi tehničkog osmatranja. Za sve brane nisu izdate vodne dozvole. Na pojedinim branama nisu postavljeni merni uređaji na profilima uzvodno i nizvodno od zahvatnih građevina. Postojeće zakonodavstvo koje se bavi održavanjem, osmatranjem i sigurnošću brana prilično je neusaglašeno, delom zastarelo, a delom i neprimenjivo. Stariji podzakonski akti koji su još na snazi više nemaju „krovni“ zakon iz koga proizilaze. Nejasno je ko je nadležan za nadzor nad njihovim sprovođenjem i sankcionisanje subjekata koji krše ove propise“.
Inspektori su tokom kontrola prošle godine utvrdili da nisu preuzeti svi vodni objekti na upravljanje – niko nije preuzeo ni prava ni obaveze koje donosi izgradnja, korišćenje i održavanje tih objekata, a najveći je problem što postoji mogućnost da se ne održavaju shodno preporukama.
Javna vodoprivredna preduzeća dužna su da preuzmu na upravljanje vodne objekte, kao i prava i obaveze nastale usled izgradnje, korišćenja i održavanja tih objekata.
Kakva je realna slika na terenu?
„U prethodnim godinama na branama Bovan, Barje, Ćelije i Vrutci oprema za tehničko osmatranje je inovirana i rehabilitovana. Time je postignuto da se u realnom vremenu mogu pratiti svi podaci od značaja za stabilnost i upravljanje“, navode u Srbijavodama.
Takođe, dodaju da „sistem merenja, praćenja i kontrole na ovim objektima omogućava njihovo adekvatno redovno korišćenje, kao i pravovremeno upravljanje u vanrednim okolnostima. Tokom 2021. godine započelo je preuzimanje dostupnih podataka i sa brana Gruža, Nova Grošnica, Brestovac i Divljana, kao i njihovo automatizovano uključivanje u centralni monitoring“.
Anica Kovačević, Nova ekonomija