Turistički vaučeri planuli, pomažu li domaćem turizmu?

Koliko je građanima stalo do popusta za letovanje? Toliko da je u 15. januara svih 100.000 vaučera koji su pušteni u opticaj ujutro, nestalo dok još nije otkucalo podne. Ljudi koji su od rane zore čekali u redovima širom zemlje, razgrabili su bonove koji im donose 10.000 dinara popusta za turističke aranžmane u zemlji, za samo nekoliko sati. Koliko ih je ostalo koji su satima uzalud čekali na vaučer, nije poznato, ali nema sumnje da ih je mnogo. I dok je građanima koji sad lakše mogu da planiraju putovanje dobro, pitanje je da li je tako dobro i budžetu. Jer, država nikad nije objavila da li su i koliko vaučeri ispunili svoju svrhu.

Čemu uopšte vaučeri?

Originalno, kada je pre deset godina tada resorni ministar Rasim Ljajić osmislio i predstavio ovu meru, zvanično objašnjenje je bilo da vaučeri treba da pomognu da deo novca koji građani troše na letovanja i zimovanja u inostranstvu, ostane u Srbiji. Dakle, da neko umesto na more, ode u banju, ili da neko drugi umesto deset dana na Halkidikiju, tamo provede recimo nedelju dana, a onda odmor nastavi negde u Srbiji, podstaknut popustom koji mu omogućava vaučer. To je naravno, davno zaboravljeno.

“Pojednostavljeno” obrazloženje sada uglavnom glasi da vaučeri dižu posete domaćim turističkim centrima. Te posete naravno stvarno rastu, ali da li zbog vaučera ili ne, ne znamo. Nikakvo istraživanje nikad nije urađeno ili makar nikad nije predstavljeno javnosti.

Nesporno je, međutim, da su vaučeri ludo popularni. Stručnjaci ipak kažu da je to “više mera socijanog turizma nego što služi unapređenju turističke ponude u Srbiji“. Sa druge strane, Ministarstvo turizma i omladine navodi da zbog ove mere turistička sezona umesto tri traje devet meseci, kao i da je veliki broj ugostitelja izašlo iz „sive zone“ poslovanja kako bi moglo da učestvuje u programu. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Goran Petković smatra da su vaučeri ipak imali pozitivan efekat.

„Ugostitelji orijentisani na domaćeg gosta su dobili stabilniji priliv mušterija. To nije najstarija mera aktivnog upravljanja turizmom, ali isto kao i druge mere, zaslužuje preispitivanje posle nekog vremena da se vidi da li je ekonomski zdravo i dalje ‘doplaćivati’ odmore građana iz budžeta, odnosno koliko bi pao prihod od domaćeg turizma ako ova mera ne bi bila sprovedena”, kaže Petković.

Četiri pozitivna efekta – kako to država vidi

Ministarstvu turizma nemaju dileme, vaučeri su po njima uspešna stvar.

• Prvo, jer se, kako kažu, od 2015. godine do 2023. godine, broj domaćih turista povećao za 57 odsto, a broj noćenja za 61 odsto.
• Drugo, jer su produžili turističku sezonu da traje od aprila pa sve do novembra.
• Treće, jer su ugostitelje isterali iz sive zone, jer se bez papira ne mogu dobiti gosti s vaučerima.
• Konačno, jer su tokom pandemije vaučeri povećali tražnju za domaćim destinacijama, što je podstaklo rast broja domaćih gostiju sa 1,8 miliona u 2019. godini na rekordna dva miliona u 2022. godini“.

Kako je u drugim zemljama?

Goran Petković kaže da su neke susedne zemlje podsticale tražnju domaćih turista tako što su poslodavcima omogućavali isplatu neoporezovanog dela dohotka (regres za godišnji odmor) ukoliko se obezbedi trošenje tog iznosa u domaćem turizmu. „Na taj način je obezbeđeno usmeravanje dela novčanih tokova u zemlji ka domaćoj turističkoj ponudi, kao što se to čini vaučerima, ali manjim delom na račun budžeta, a većim na račun poslodavaca koji isplaćuju taj novac“, objašnjava on.

Mađarska – Profesor ekonomije Bojan Zečević kao uspešan navodi primer u Mađarskoj, koja je uz pomoć  „SZÉP kartice“ uvedene 2011. godine stimulisala domaću tražnju za turističkim i ugostiteljskim uslugama. Kartica je veoma popularna i deo je šireg sistema dodatnih koristi za zaposlene. Na iznos koji poslodavci uplate na karticu plaćaju se niži porezi i doprinosi nego na plate.

Hrvatska – Hrvatska je, takođe, uvela turističku karticu (CRO karticu) po ugledu na Mađarsku, s tim što je uplaćeni iznos do 400 evra koji poslodavac uplaćuje na karticu zaposlenih, a koji ovi mogu koristiti za usluge smeštaja, restorana i iznajmljivanje čamaca u Hrvatskoj, oslobođen plaćanja poreza, kao u ostalom i regres za odmor. Kako je kartica nedavno uvedena, još nema podataka o uspešnosti.

Rumunija – Ova zemlja je vaučere za uvela 2009. da suzbije sivu ekonomiju u domaćem turizmu, usmeravajući građane dalje od neregistrovanih dobara i usluga, kaže Zečević.

Tokom 2015. godine, šema vaučera za odmor, koja je prvobitno bila dostupna samo zaposlenima u privatnom sektoru, proširena je i na zaposlene u javnom sektoru. U ovom slučaju, nisu rađena obimnija istraživanja uspeha vaučera, pri čemu različiti dostupni radovi imaju suprotne zaključke.

Ima li država još neku ideju sem vaučera?

Na pitanje je li Ministarstvo turizma i omladine razmatralo još neke mere za podsticaj turizma umesto „čeka“ od 10.000 dinara, u ministarstvu kažu da su ove godine prvi put uvedeni podsticaji za razvoj ruralnog turizma u vrednosti od 150 miliona dinara za razvoj seoskog turizma, koji je poslednjih godina pokazao potencijal. „Usvajanje Uredbe o dodeli i korišćenju podsticaja za razvoj ruralnog turizma  očekuje se u narednim danima, nakon čega će biti raspisan javni poziv za prijavu seoskih turističkih domaćinstava, etno kuća i salaša za dobijanje bespovratnih sredstava uz minimalno obezbeđeno učešće od 10 odsto. Javni poziv će biti otvoren do 15. aprila“, najavljuju u ministarstvu.

Ideja je da ovaj, takoreći, pilot projekat, postane konstantan, kako dodaju u odgovoru, sa značajno većim sredstvima za razvoj ruralnog turizma u narednim godinama kroz podsticaje za proširivanje smeštajnih kapaciteta i dodatno opremanje objekata.

(Nova ekonomija)

Više o ovoj temi čitajte na: