Hoće li Srbija glasati o članstvu u BRIKS-u?

Poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica iz Pokreta Socijalista Aleksandra Vulina predlažu referendum o priključivanju Srbije trgovinskom bloku BRIKS. Ako predlog prođe, Srbija zaista može da se nađe nađe u društvu Kine, Rusije i drugih zemalja u razvoju. Komlenski i Torbica su ovih dana drugi put pokušali da ovaj predlog proguraju u Skupštini, jer im je prva inicijativa koju su podneli u avgustu prošle godine propala zbog raspuštanja parlamenta za vanredne izbore.

Šta će Srbija u BRIKS-u i ko je podržava?

Srbija najveći deo trgovine obavlja sa zemljama regiona i Evropske unije, koje nisu članice ovog bloka. Svejedno, prema istraživanjima javnog mnjenja iz prošle godine, pri izboru jednog ili drugog, čak 47 odsto građana je bilo za  BRIKS, a samo 35 odsto za EU. Srpski put u BRIKS je, međutim, podržala Rusija. Upitana da prokomentariše predlog koji je stigao u srpski parlament, portparol Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi  Marija Zaharova je rekla da “ako Srbija to želi, ona može da pretenduje na punopravno članstvo, kao što su to uradile i države koje su postale nove članice BRIKS-a”.

A koje su to nove članice?

BRIKS su osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina. Po njima je klub i dobio skraćenicu BRIK, da bi mu se kasnije pridružila i Južnoafrička Republika (South Africa) i na kraju dodala slovo S. 

Od ove godine, klub je znatno proširen ulaskom  Egipta, Etiopije, Irana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Čemu uopšte BRIKS?

Organizacija je posvećena međusobnoj saradnji s ciljem unapređivanja ekonomskih prilika u zemljama članicama. Zbog sastava kojim dominiraju Kina i Rusija, postala je i politička kontrateža zapadnim zemljama predvođenim Sjedinjenim Američkim Državama. Upravo se ovaj aspekt smatra glavnim razlogom ovogodišnjeg velikog proširivanja bloka, pa tu treba tražiti i motive za ideje o članstvu Srbije, budući da ekonomskog opravdanja baš i nema.

Koliki je stvarno uticaj BRIKS-a?

Zemlje BRIKS-a uključuju dve svetske sile, Kinu i Rusiju, kao i države koje imaju značajan uticaj na svojim kontinentima, Južnu Afriku i Brazil. O snazi grupe govore i podaci da, sa ukupnom populacijom od 3,5 milijardi ljudi, čini 45 odsto svetskog stanovništva i ukupnom vrednošću ekonomija zemalja članica, čini oko 28 odsto svetske ekonomije, piše BBC.

Priključivanje Irana, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata znači da zemlje BRIKS-a proizvode 44 odsto svetske nafte, to u vremenu energetske krize ovom bloku daje posebnu težinu.

Šta želi BRIKS?

Na meti kritika BRIKS-a je, pre svega, dominacija SAD i EU u institucijama poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Države BRIKS-a su zato 2014. osnovale Novu razvojnu banku, da pariraju tim međunarodnim organizacijama i državama u razvoju odobravaju zajmove za unapređenje infrastrukture. Podaci pokazuju da je do kraja 2022. obezbeđeno blizu 32 milijarde dolara za nove puteve, mostove, železnicu i projekte snabdevanja vodom zemljama u razvoju, posebno u Africi, gde Kina želi da osnaži svoj uticaj.

Uz to, u grupaciji postoji težnja, posebno Brazila i Rusije, da valutom BRIKS-a smanji uticaj dolara. Ti planovi su još u povoju, a analitičari ih smatraju i nemogućim i nepraktičnim zbog velikih razlika u ekonomijama država u grupi.

Rusija predsedava BRIKS-om ove godine i predsednik Vladimir Putin već je postavio ciljeve za godišnji samit u Kazanu u oktobru. To su  jačanje uloge u međunarodnom finansijskom sistemu, razvoj saradnje između banaka i proširenje upotrebe valuta zemalja Briksa, kao i promovisanje saradnje između poreskih i carinskih organa.

(Nova ekonomija)

Više o ovoj temi čitajte na: