Stanove sve manje kupujemo, ali ih ipak sve skuplje plaćamo

Mada je već izgledalo da su nekretnine odavno nerealno skupe, novi podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da su cene krajem prošle godine ponovo otišle naviše. U poslednja tri meseca 2023. cena stanova bila je za 5,75 odsto viša nego godinu dana ranije, a najveći skok od 5,95 odsto zabeležen je u Zapadnoj Srbiji. Beogradske cene su porasle za 5,79 procenata.

Šta kupci traže?

Beograd je ubedljivo najveće tržište nekretnina u državi, a u glavnom gradu, najpopularnija je Borča. Kako pokazuju podaci portala 4zida, posle Borče kupci su najviše zainteresovani za Zemun, Novi Beograd, Mirijevo i Karaburmu. Zašto Borča? Kako objašnjavaju stručnjaci, lokacije koje su udaljenije od centra izbile su na prvo mesto po popularnosti, jer su ipak jeftinije. To je postalo posebno bitno kada su sve cene otišle toliko visoko da mnogi više ne mogu ni da razmišljaju o naseljima sa poželjnijih lokacija. „Prosečna cena kvadrata u Borči trenutno je 1.524 evra, u Zemunu 2.235, na Novom Beogradu 2.760, u Mirijevu 1.860 evra, a na Karaburmi 2.220 evra“, navodi portal 4zida.

Trend stoji iako prodaja pada

Prema podacima RGZ-a, cene rastu iako broj prodatih nekretnina pada, i to rapidno. U poslednjem kvartalu u Beogradu je prodato čak 32,15 odsto manje stanova nego u uporedivom periodu prethodne godine, a u celoj Srbiji pad je bio 20,5 odsto. To se u cenama, međutim, nikako ne vidi. Zapravo, tržište nekretnina sada je spalo na obim prodaje iz 2019. i 2020. i vremena korone. Vrednost tržišta je svejedno veća, zbog skoka cena u međuvremenu. Zanimljivo je da cena starih stanova sada raste brže nego novih – 5,93 prema 5,41 odsto. Pri pogledu na samo beogradsko tržište, stvari su još zanimljivije, jer cene u novogradnji padaju, dok starogradnja dalje raste.

Kako je u Evropskoj uniji?

Srpsko tržište nije izolovano prema svetskim trendovima. Kretanja kod nas u dobroj meri dele uzroke drugih država Evrope, budući da je rast kamatnih stopa mnoge potencijalne kupce odvratio od podizanja bankarskih zajmova za nekretninu. Ipak, gledajući stope rasta cena, jasno je da Srbija jeste i dalje među zemljama u kojima nekretenine najbrže poskupljuju, iako brzina tog poskupljenja usporava. U trećem kvartalu prošle godine tako je u 10 od ukupno 27 zemalja EU zabeležen pad cena stambenih nekretnina, u rasponu od 13,63 odsto u Luksemburgu i 10,23 u Nemačkoj, do 3, 77 odsto u Holandiji.

Na nivou EU, cene su u blagom padu od jedan odsto. U mnogim zemljama cene ipak rastu – rekorder je Hrvatska, sa stopom poskupljenja od čak 10,87 odsto u trećem tromesečju 2023. Doduše, tempo poskupljenja je usporio i kod komšija. Od ostalih zemalja EU u našem okruženju, međugodišnji rast cena u Bugarskoj bio je 9,2 odsto, u Sloveniji 5,71, u Rumuniji 4,76 odsto i u Mađarskoj 1,48 odsto.

(Nova ekonomija)

Više o ovoj temi čitajte na: