Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz fondova EU za podršku poljoprivredi

Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz fondova Evropske unije za podršku različitih investicija u poljoprivredi, jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila, saznaje nezvanično European Western Balkans (EWB).

Ta sredstva su na raspolaganju Srbiji do kraja 2024. U međuvremenu, na snagu je stupio i IPARD III program, za period 2021-2027. sa podrškom EU od 288 miliona evra.

Zbog čega?

Kao jedan od uzroka gubitka sredstava iz IPARD-a, stručnjaci su do sada navodili slab odziv poljoprivrednika na javne pozive resornog ministarstva. Naime, korišćenjem IPARD sredstava gubi se pravo na državne subvencije u toj godini. Drugi razlog su “smanjenie kapaciteti” Uprave za agrarna plaćanja, preko koje se u Srbiji realizuje IPARD program.

Prema nezvaničnim tvrdnjama, bilo je kašnjenja u procesu obrade zahteva za investicije, kao i u isplatama sredstava iz IPARD fondova, podseća EWB.

Šta kaže izveštaj Evropske komisije

Evropska komisija u godišnjim izveštajima o Srbiji takođe je napominjala da je “neophodno obezbediti kapacitet ljudskih resursa” Uprave za agrarna plaćanja, te da postoji “kontinuirano kašnjenje u usvajanju pravnih propisa o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što ometa razvoj sektora”.

Srbija je pozivana da u “narednom periodu poveća tempo sprovođenja IPARD, kako bi se obezbedilo pravovremeno korišćenje finansijske podrške EU i izbegao dalji gubitak fondova”.

U Izveštaju EK objavljenom 2023. godine navedeno je da je Srbija tokom 2022. izgubila 12,8 miliona evra iz IPARD mehanizma. U Izveštaju iz 2022. ukazano je da su ti gubici u 2021. iznosili 3,7 miliona evra, podseća EWB.

Kako je u teoriji, a kako u praksi

Uprava za agrarna plaćanja funkcioniše u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Njenim formiranjem 2009. godine ispunjen je osnovni institucionalni uslov da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koriste sredstva iz pretpristupnih fondova EU. Potom, kad Srbija postane članica EU, mogu kroz korišćenje sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj, da prilagode način rada u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

U praksi stvari funkcionišu tako da potencijalni investitor prvo aplicira. Ukoliko dobije zeleno svetlo od Uprave za agrarna plaćanja, kreće da realizuje investiciju i određuje mu se vremenski period u kojem mora da završi projekat.

Od države se dobije “papir”, odnosno rešenje o odobravanju projekta za IPARD podsticaj. Time se investitoru garantuje povraćaj većeg dela uloženih sredstava.

Od 2021. uvedena je i mogućnost da investitor u trenutku odobrenja IPARD podsticaja, pored rešenja, avansno dobije i do 50 odsto zatražene subvencije.

Poljoprivrednici u Srbiji mogu dobiti sredstva iz IPARD za više različitih vrsta investicija istovremeno. Na primer, za jednu investiciju iz oblasti ruralnog turizma, drugu iz domena poljoprivredne proizvodnje, ili prerade poljoprivrednih proizvoda.

Procenat finansijske podrške za projekte u Srbiji iz IPARD iznosi do 75 odsto, a maksimalan iznos podsticaja kreće se i do dva miliona evra.

Ostatak novca obezbeđuje se iz budžeta Srbije.

Tajming

Opasnost od gubitka sredstava iz evropskih fondova dešava se u trenutku kada je pet udruženja poljoprivrednika najavilo da će organizovati opšti protest na teritoriji cele Srbije 1. novembra. Razlog je, kažu, to što Vlada ne poštuje postignute sporazume i ne demantuje navode da će subvencije biti smanjene.

FoNet

Pročitajte i: