Šta nam kaže novčanik kada inflacija uspori?
Šta tačno znači kada „inflacija usporava“? Padaju li cene? Ne, to je deflacija. Kada se inflacija hladi, cene samo rastu nešto sporije, ali rastu.
Inflacija je u januaru usporila na međugodišnjih 6,4 odsto, posle decembarskih 7,4 odsto, saopštio je 19. februara Republički zavod za statistiku. Znači li to da je nešto pojeftinilo? Ne. To samo znači da su cene u januaru rasle malo sporije nego u decembru, gledano u odnosu na isti mesec godinu dana ranije – ali da i dalje rastu.
Kako se računa stopa inflacije?
Stopa inflacije ili zvanično indeks maloprodajnih cena računa se tako što se svaki mesec prate cene nekoliko hiljada proizvoda i usluga i onda se gleda koliko je sve to zajedno tog meseca poskupelo ili eventualno pojeftinilo (što se, kada se desi, zove deflacija) u odnosu na cene iz istog meseca prošle godine. To znači, da je inflacija “prosek”, ispod kog su mnogi proizvodi koji su poskupeli mnogo više od te stope inflacije, ali i oni koji su poskupeli manje ili čak pojeftinili.
Koliko je šta poskupelo?
Hrana je, na primer, u januaru nastavila da poskupljuje stopom većom od ukupne inflacije – 7,1 odsto prema 6,4 odsto. Meso je recimo poskupelo 11,1 odsto, povrće 11,9 odsto, a „ostali prehrambeni proizvodi“ 12,4 odsto više nego januara 2023. Struja je poskupela još više – 15 odsto, a gas 19,1 odsto.
Zašto je onda inflacija na međugodišnjih 6,4 odsto? Jer su mnogi drugi proizvodi poskupeli manje, a nešto je i pojeftinilo. Na primer, ulje i masti sada koštaju 4,9 odsto manje nego pre godinu dana. Čvrsta goriva poput uglja i drva, su 7,4 odsto jeftinija nego u januaru 2023., a za usluge transporta sada treba izvojiti 5,3 odsto manje novca nego pre 12 meseci.
Zašto nekad osećamo da je inflacija mnogo veća nego što brojke govore?
Pa, zato što “prodavnica nije reprezent inflacije”, kako je to nedavno objasnio direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević. Ili, “jer građani ne osete pojeftinjenje televizora” kako je to davno rekao nekadašnji guverner Narodne banke Radovan Jelašić. Građani osećaju “ličnu inflaciju”, a penzionerima i svima sa manjim primanjima to uglavnom znači cene hrane, struje i ogreva, baš onih kategorija koje tipično poskupljuju brže od ukupne inflacije.
Građanima je zato kod inflacije najbitnije pitanje njihovih primanja. Ako im prihodi rastu isto ili brže nego inflacija, stopa rasta cena im postaje manje važna. Ako im plate i penzije rastu sporije od inflacije ili uopšte ne rastu, standard im pada.
(Nova ekonomija)