Slučaj gađanja stolicama radnica u Juri: „Nedopustivo je da nadležni zatvaraju oči, ali je to naša žalosna realnost“

Narodna poslanica Stranke slobode i pravde iz Leskovca saopštila je u petak da je radnice iz Jure napao jedan od njihovih nadređenih. Navela je da su radnice gađane stolicama samo zato što su imale medicinsku dokumentaciju koja opravdava lakše radno mesto.

Iz Jure su u subotu saopštili da je menadžer koji je gađao radnice stolicama suspendovan i da će biti pokrenut disciplinski postupak.

Kako komentarišete to što se niko iz tužilaštva nije oglasio o ovom incidentu?

„Saopštenje iz Jure da je menadžer koji je napao radnice suspendovan i da će protiv njega biti pokrenut disciplinski postupak je očekivano. To je zapravo neizbežan minimum minimuma reagovanja na takav skandalozan postupak, pogotovo jer je dospeo u javnost. Ali jedna je stvar najava pokretanja postupka, druga stvarno pokretanje, a treća definitivni ishod postupka. Tek ćemo videti kako će stvari teći kad prođe izvesno vreme, stvar se malo „slegne“ i popusti pažnja javnosti“, priča Šabić za Kompas i dodaje:

„Zato je svakako dobro što je sindikat reagovao javno zahtevajući da se menadžeru trenutno zabrani ulaz u fabriku, da se uvede nulta tolerancija na fizičko, ali i verbalno nasilje menadžera i lidera prema radnicima, da se svim radnicima odmah omogući pristup kadrovskoj službi, kao i da se menadžment kompanije hitno sastane sa predstavnicima sindikata kako bi se revidirao postojeći pravilnik za zaštitu od uznemiravanja na radnom mestu i uvele jasne procedure koji radnici i sindikat mogu da koriste kako bi se zaštitili od nasilja.

Ali nikako ne treba zanemariti činjenicu da i ton i sadržina saopštenje sindikata, iako je dato povodom ovog konkretnog slučaja, nedvosmisleno upućuju na zaključak da on nije izolovan eksces, da takvi ili slični slučajevi maltretmana nisu nikakva retkost što je svakako neprihvatljivo.

A na indolentnost i ćutanje tužilaštva smo navikli, sretali smo se i srećemo sa tim često i u i mnogo drastičnijim situacijama. Ali budući da je sindikat najavio podnošenje krivične prijave i tužilaštvo će pre ili kasnije morati da se oglasi“.

Koliko su prava radnika zaštićena zakonom u Srbiji i u kojoj meri se taj zakon primenjuje?

„Veliki je, bukvalno dramatičan raskorak između zakona i prakse. I kao advokat i kao predsednik Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava više puta sam javno upozoravao na to. Dužnost je svih državnih organa da u okviru svoje nadležnosti reaguju na kršenja prava radnika oni imaju nespornu obavezu da obezbede primenu domaćih zakona. Sa stanovišta normalnog funkcionisanja društva nedopustivo je da  nadležni organi „zatvaraju oči“ nad kršenjem zakona ali naša žalosna realnost je da to čine veoma često“.

Da li napadnute žene mogu da se nadaju pravdi s obzirom na to da se niko iz Ministarstva rada niti vlasti nije oglasio o incidentu?

„U našim realnim uslovima ,kao što rekoh velikog raskoraka između pravnog i stvarnog, ostvarivanje pravde je uvek u sferi spekulacija. A pogotovo ako se radi o „specifičnom“ poslodavcu, stranom investitoru. 

Naime već dugo je veoma evidentno da je odnos vlasti, odnos naših nadležnih državnih organa čak i prema sasvim očiglednim višestruko nezakonitim postupcima stranih investitora i poslodavaca često neshvatljivo tolerantan. Taj odnos je nekad i bukvalno sraman. 

U prilog tome navešću samo nekoliko primera poput odnosa nadležnih prema krajnje nehumanom, gotovo ropskom tretmanu radnika na gradilištu fabrike Linglnoga u Zrenjaninu. Ili insistiranje menadžmenta Ziđina da se naši radnici svrstavaju u vrstu po visini i pozdravljaju šefove smene glasnim uzvikom i podignutom stisnutom pesnicom Ili, kad već govorimo o Juri, na slučaj od pre 6-7 godina kada je naše nadležno ministarstvo objavilo da je zahtev poslovodstva da radnici kleče pred njima i klanjaju im se bio motivisan željom da se naši radnici upoznaju sa južnokorejskim običajima“.

Koje korake bi radnik trebalo sa preduzme ako doživi ovakvu ili bilo koju drugu vrstu nasilja na poslu?

„Bez obzira što živimo u uslovima potpune dominacije politike nad pravom pa u skladu s tim relativizacije značaja i zakona i institucija i njihovom pretvaranju u fasadne, ukrasne, ipak radnici suočeni sa nasiljem treba da preduzimaju sve što im pravni sistem nudi kao mogućnost. 

Bar u nekim slučajevima to će dati željene efekte a valjda, pre ili kasnije, i poslužiti kao osnov za odgovornost nadležnih koji su bili dužni da ih štite a nisu to činili“, zaključuje Šabić.

K.Simonović/Kompas

Pročitajte i: