Saobraćajni kolaps u Beogradu: Kako ga rešiti i šta građani mogu da urade?
Bez automobila u centru grada, osim ako je neophodno, pešačite na kraćim deonicama, koristite bicikl, javni prevoz ili taksi kad god možete – savetuje Beograđanima profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac povodom saobraćajnog kolapsa, a koji će se i pojačati isključenjem Savskog mosta koje se očekuje od novembra.
Šef katedre za bezbednost saobraćaja Krsto Lipovac izjavio je FoNetu da ne treba gajiti iluzije o tome da će nove široke ulice ili mostovi rešiti sve probleme u saobraćaju i da više neće biti zagušenja.
„Ako biste dodali još šest traka preko Save, za dve ili pet godina ćete imati šest punih traka i još veće zagušenje ostatka uličlne mreže. Dobar primer je moto-put kroz Beograd ili most kod Ade koji imaju veoma veliki kapacitet, ali vozila ne mogu da se isključe sa ovih ulica ili da se uključe na njih, jer je kapacitet ostatka ulične mreže ostao isti“, objasnio je Lipovac.
Ni metro nije garancija manjeg saobraćaja
Lipovac je dodao da se ne treba uzdati mnogo ni u izgradnju metroa, ako se ne promene navike upotrebe putničkih automobila.
„Danas postoje veliki gradovi sa dobrim metroom, poput Moskve, koji muku muče sa saobraćajnim zagušenjima, jer nisu dovoljno radili na unapređenju svesti građana o upotrebi putničkog vozila“, kazao je Lipovac.
Rešenje u boljem gradskom prevozu i jeftinijem taksiju
Za izlazak iz lavirinta saobraćajnih kolapsa profesor Lipovac predlaže niže cene taksija koje će biti prihvatljive za veći procenat građana, kvalitetniji javni gradski masovni prevoz putnika, unapređenje infrastrukture za ranjive učesnike saobraćaja, pre svih za pešake i bicikliste, kao i mere koje će odvratiti vozače od upotrebe putničkih vozila u centru grada.
„Na ovaj način bismo rasteretili ulice, unapredili bezbednost saobraćaja, smanjili vreme putovanja većini građana, smanjili zagađenje vazduha, smanjili buku, unapredili zdravlje građana i omogućili održivu, bezbednu mobilnost“, poručio je Lipovac.
Mada smatra da treba obezbediti više vozila i bolji kavalitet javnog prevoza, Lipovac navodi i da uključivanje većeg broja autobusa u nepromenjenim ostalim uslovima ne bi bitno unapredilo stanje, jer bi to značilo veći broj vozila na ulicama, pa autobusi ne bi imali kuda da voze i vozili bi sporije.
Ima nešto i do građana…
Prema njegovim rečima, ako građani ne promene stav o obimu i vrsti problema saobraćaja, problem saobraćajnih kolapsa nikada neće biti rešen. To znači da građani treba da shvate da i gradu i sebi čine dobro ako bez preke potrebe ne idu svojim vozilima u centar grada.
Lipovac navodi i da je prosečna opterećenost vozila koja prelaze Savu 1,3 putnika u vozilu.
„Gazelu prelazi oko 150.000 vozila dnevno, ali ona prevoze manje od 200.000 putnika. Sa druge strane, mi imamo potrebu da nam 250.000 putnika pređe taj most, a ne 250.000 vozila. Ovo bi se moglo obezbediti manjim brojem putničkih vozila, a većim brojem autobusa koji prevoze preko mosta“, kazao je Lipovac.
… ali i do gradske vlasti
Ipak, nije sve ni do građana, zbog čega se Lipovac zalaže za to da gradske vlasti promene politiku prema taksistima i prema vozačima koji svojim vozilima dolaze u centar grada.
„Grad ne bi trebalo da se dodvorava i da ih štiti na štetu drugih građana, već treba da štiti većinu građana koji pešače, voze bicikl ili koriste javni gradski prevoz. Danas su cene taksi prevoza u Beogradu znatno veće od cena istih usluga u drugim mestima u regionu, što je neprihvatljivo i građanima sa dubljim džepom“, kazao je Lipovac.
Grad bi zato trebalo da obezbedi veći broj taksi vozila, da omogući konkurenciju taksi kompanija i pojedinaca, a što bi dovelo do nižih cena.
„To bi omogućilo češće korišćenje taksi prevoza, rasteretilo ulice u gradu, zarada taksista ostala bi ista, a usluga kvalitetnija itd“, rekao je Lipovac i dodao da bi se na taj način rasteretila ulična mreža, smanjio broj saobraćajnih nezgoda, jer su taksisti profesionalni i bolji vozači od prosečnog amatera.
Cenom parkinga destimulisati dolazak kolima u centar
S druge strane, Lipovac zagovara i mere kojima bi se destimulisali vlasnici putničkih vozila da ih redovno koriste u centru grada, a to je osetno poskupljenje parkinga u centralnim zonama.
„Nema evropske metropole u kojoj je cena parkinga u centralnoj zoni manja od jednog evra. Parkiranje u centru grada mora da bude znatno skuplje. Ne pričamo o poskupljenja 5 ili 10 posto, nego poskupljenju parkinga u centralnim delovima grada 5 ili 10 puta. Samo to može destimulisati one koji su se srodili sa automobilom“, ocenio je profesor Lipovac.
FoNet