NATO i Rusija: Hladni rat se vratio

NATO je samitom u Vašingtonu Rusiji pokazao mišiće. Pojačava vojnu pomoć Ukrajini i, još važnije, povećava vatrenu moć u Evropi. Ukratko, hladni rat se vratio.

Posle 27 meseci ruskog napada na Ukrajinu i prateće geopolitičke napetosti i prestrojavanja, NATO iz Vašingtona šalje sasvim jasan signal: Hladni rat se vratio. (Foto: Kay Nietfeld, dpa)

Najglasnija poruka Moskvi je vraćanje raketa dugog dometa u Nemačku od 2026. To uključuje krstareće rakete Tomahavk, koje mogu biti opremljene i nuklearnim bojevim glavama, raketni sistemi vazdušne odbrane SM-6 i novi hiperzvučni projektili većeg dometa od sadašnjeg oružja.

Razvoj tih „naprednih sposobnosti“ demonstrira privrženost SAD odbrani NATO i zajednički doprinos snazi odvraćanja Evrope, saopštili su sa margina samita SAD i Nemačka.

Definisanje blokova: NATO protiv Rusije i Kine

NATO je 75. rođendan obeležio pod senkom ruske invazije na Ukrajinu koju predsednik Vladimir Putin odbija da okonča. Naprotiv, Kremlj povlači preteće poteze.

Odluke i poruke samita su odgovor na pretnje, a sve zajedno ukazuje na jačanje blokovske podele i povratak Hladnog rata.

NATO je zaoštrio ton i prema Kini, prebacujući Pekingu da podrškom Rusiji produžava krvoproliće u Ukrajini.

NATO Rusiji sa samita poslao poruke čilosti, snage i jedinstva

Nacrt deklaracije sa samita uključuje poruku da Kina time „povećava pretnju Rusije susedima i evro-atlanstkoj bezbednosti.“ Pritom, saveznici nastoje da izbrišu utisak kako ih je rat u Ukrajini zamorio, a unutrašnje razmirice oslabile.

Tako su razni saveznički lideri na sve strane naglašavali da „mirovnu misiju“ mađarskog premijera Viktora Orbana ne treba uzeti za ozbiljno, prenosi agencija dpa.

Nemački kancelar Olaf Šolc je dugo po početku ruskog napada na Ukrajinu bio na meti kritike zbog navodne neodlučnosti u pristupu ratu.

Neka nova odlučnost Šolca uprkos rizicima

Sada se potrudio da zrači samopouzdanjem i odlučnošću. U Vašingtonu je naglasio da će Nemačka, kao vodeća evropska privreda, preuzeti svoj deo odgovornosti u teškom vremenu

„Nemačka je najveća država među evropskim članicama NATO. Iz toga proističe posebna odgovornost,“ rekao je. „Mogu sasvim jasno i glasno da kažem, mi ćemo, i ja ću tu odgovornost preuzeti.“

Šolc je deo tog obećanja već pretočio u akciju, jer odluka Nemačke da prihvati stacioniranje oružja koje može da gađa mete u Rusiji je rizična, geopolitički i politički.

Naime, to će sigurno razgoreti strahovanje od izvesnog pomeranja ruskog oružja u domet Nemačke.

U Šolcovoj Socijaldemokratskoj partiji (SPD) mnogi ionako već za katastrofu stranke na junskim evropskim izborima pripisuju dozvoli Ukrajincima da zapadnim oružjem gađaju ciljeve u Rusiji.

Kremlj odmah odgovorio pretnjom

Inače, Kremlj je skoro trenutno reagovao na saopštenje o razmeštanju oružja. Zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov je američko-nemačko saopštenje opisao kao „beočug u lancu eskalacije.“

„Bez pokazivanja nerava i emocija, pripremićemo pre svega vojni odgovor,“ rekao je u St. Peterburgu bez drugih detalja.

Ruski ambasador u Vašingtonu je upozorio da stacioniranje američkih raketa u Evropi može da vodi „nekontrolisanoj eskalaciji,“ preneo je Itar-TASS.

Američki izbori posebna briga Evropljana u NATO

Posebna tačka fokusa samita u Vašingtonu bili su predstojeći američki izbori. Za razliku od nemačke unutrašnjopolitičke scene, ishod novembarske trke nosi potencijalno dramatičan rizik po NATO.

Naime, Bajden je više puta posrnuo u kampanji i Trampov povratak u Belu kuću je sasvim realan scenario. Uz njegovu nepedvidivost, nije nemoguće povlačenje Amerikanaca iz raznih dogovora, pa i onom o stacioniranju raketa u Evropi.

On je, uostalom, tokom mandata 2017-21. naredio redukciju američkog vojnog prisustva u Nemačkoj, koje je Bajden kasnije stopirao, a od ruske invazije i preokrenuo u pojačanje.

Bajden iznova i iznova ponavlja kako Amerika nepokolebljivo stoji uz svoje saveznike u odbrani svakog pedlja teritorije NATO.

Tramp neproziran i saveznicima u NATO i Putinu

Tramp se, sa druge strane, fokusirao na pretnje čak i povlačenjem SAD iz saveza zbog nedovoljnog ulaganja Evropljana u odbranu. U tekućoj kampanji je članicama koje ne ispune kvotu poručio da ne mogu da računaju na američko učešće u njihovoj odbrani.

Sve u svemu, Tramp ničim nije nagovestio da ga zanima angažovanje na jačanju NATO u Evropi za odvraćanje Rusije.

Sa druge strane, bivši i možda budući američki predsednik je dokazao da voli da se razmeće i preti, pa će mu možda pokazivanje mišića oružjem u Evropi biti zanimljivo.

Trampova nepredvidivost tako možda pođe i na ruku saveznicima, jer verovatno ni Putin neće moći da izračuna reakciju na neku dalju provokaciju.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je novinarima u Vašingtonu rekao da mu je ipak nezamislivo da će bilo ko u Beloj kući odustati od dogovora o raketama. „Ovde razgovaramo o otvaranju ogromne praznine u sposobnosti Evrope da se brani.“

Kompas