Radar: Predsednik pronašao milijardu evra, pa Moravski koridor i drugi projekti višestruko poskupeli

Našli smo milijardu evra, slavodobitno je nedavno uskliknuo predsednik Aleksandar Vučić, kao da je otkrio novi rudnik zlata ili bar litijuma. Ispostavilo se da je istu milijardu nešto kasnije pronašao i ministar finansija Siniša Mali. To bi se bar moglo zaključiti iz obrazloženja rebalansa budžeta za ovu godinu, o kome je rasprava u parlamentu počela 23. septembra, piše Radar.

Kao ključni razlog za prepravku državne kase Mali je naveo da će se, zbog rasta BDP-a od 3,8 odsto, u nju sliti 1,1 milijarda evra (132,5 milijardi dinara) više nego što je planirano i da će prihodi budžeta dostići skoro 18,6 milijardi evra.

Ali, umesto da neočekivani „višak“ prištedi za ne daj Bože, da smanji deficit ili prevremeno vrati bar najskuplje kredite i olakša teret javnog duga, koji je od 2012. skoro utrostručen, vlast je rešila da ovaj nenadani „poklon“ brže-bolje potroši. Pa je i rashode naduvala za novih 1,7 milijardi evra i automatski, za 600 miliona, povećala i minus u državnoj kasi, na 2,2 milijarde evra.

Pri tome je Vlada ubedljivo najviše, za skoro 450 miliona evra, povećala izdatke za nabavku naoružanja. U stopu ih prate ulaganja u Ekspo 2027. i Nacionalni stadion. Iako su radovi tek počeli, Nacionalni stadion je olakšao budžet za 412 miliona evra.

Istine radi, čak i da su prihodi bili u skladu sa planiranim, Vlada bi morala da prekraja državnu kasu, jer je Vučić avansno, mimo Zakona o budžetu, već potrošio 2,7 milijardi evra za nabavka francuskih rafala. Rebalansom će se praktično samo obezbediti deo novca za taj (ne)planirani trošak u ovoj godini, a to će biti značajna stavka i svih narednih nekoliko budžeta.

Istovremeno, sa nepune četiri na 4,9 milijardi evra povećani su kapitalni rashodi iz republičkog budžeta, a Fiskalni savet je izračunao da su na nivou cele države javne investicije povećane na do sada rekordnih šest milijardi evra.

Paralelno sa produžavanjem rokova rastu i troškovi gradnje auto-puteva

Što se tiče prosvete, uprkos ponudi Vlade da se od januara plate nenastavnom osoblju povećaju osam, a nastavnom 12 odsto, sindikati najavljuju nastavak protesta. Iako je premijer Miloš Vučević pokušao da nastavnicima objasni da će njima plate biti povećane „50 odsto“ više nego ostalim u javnom sektoru (nastavnicima 12, drugima osam odsto). Matematičari su bar umeli da izračunaju da ni tada njihove zarade neće biti ni blizu republičkog proseka, kao što su bile 2012, kada su za njim kaskale jedan, a sada zaostaju 9,3 odsto.

Za razliku od zaposlenih u obrazovanju, kojima je premijer poručio da za njih „nema para“, Vlada je bez problema pronašla novih 867 miliona evra za velike infrastrukture projekte i to samo do kraja godine. Što i ne čudi ako se ima u vidu da nijedan od velikih državnih projekata nije završen po prvobitno dogovorenoj ceni i svaki je na kraju koštao nekoliko desetina, pa i stotina miliona evra više od sume koja je na startu ugovorena sa izvođačima radova, izabranim uglavnom bez tendera, direktnom pogodbom.

Pitanje je samo da li će i naredne godine za iste projekte morati da se izdvaja dodatni novac. Kao što su rebalansom budžeta za 2024. izdaci za put Ruma-Šabac-Loznica povećani sa 14,7 na 24,4 milijarde dinara. Pri tome, Radar otkriva da je samo u avgustu, za taj put iz budžeta isplaćeno čak 13,5 milijardi, a od početka godine 17 milijardi, za 2,3 milijarde više nego što je planirano originalnim budžetom za celu 2024. Do sada je, inače, ova saobraćajnica poreske obveznike, od početka 2020. do avgusta ove godine, koštala 73,7 milijardi dinara ili skoro 630 miliona evra.

Po ugovoru koji su krajem 2019. potpisali Vlada, Putevi i Koridori Srbije sa azerbejdžanskim Azvirtom, ovaj put trebalo je da košta 467,5 miliona evra. Predsednik Vučić je tada obećao da će biti završen do kraja 2022. Umesto toga, u novembru 2023. potpisan je aneks, kojim je cena povećana na 554,7 miliona evra.

Tu očito nije kraj, jer je Vlada iz budžeta za ovaj projekat do kraja prošlog meseca već isplatila 75 miliona evra više i od te, aneksom uvećane sume. Zajedno sa dodatnim novcem, planiranim rebalansom, do kraja godine trošak gradnje tog puta narašće na skoro 700 miliona evra. A da je još prerano za svođenje računa, upućuje i činjenica da je nedavno Skupština dala saglasnost Vladi da od dve ovdašnje banke upravo za izgradnju puta Ruma-Šabac-Loznica pozajmi ukupno 228 miliona evra.

Slična je sudbina i Moravskog koridora

Moravski koridor je svojevremeno ugovoren za 900 miliona evra (745 miliona plus 20 odsto), a budžet Srbije je već olakšao za više od 1,4 milijarde evra. Pri tome je u ovoj godini, do kraja avgusta, za radove na 112,3 kilometra dugoj deonici od Pojata do Preljine isplaćeno više od 240 miliona evra ili 28,2 milijarde dinara, a u prethodnih pet godina još 138,2 milijarde dinara. Ukupno do sada 166,4 milijarde dinara. Rebalansom je za taj auto-put ove godine predviđeno manje para (38,7 milijardi) nego originalnim budžetom (47,2 milijarde).

No, čak i sa tom manjom sumom, ukupni trošak Moravskog koridora do kraja 2024. premašiće milijardu i po evra. Na stranu što je „prvi digitalni auto-put“ u Srbiji trebalo da bude gotov još krajem 2023. Tako je bar u decembru 2019. obećavao Vučić, dok je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić nedavno izjavio za Tanjug da će svi radovi biti gotovi „krajem 2025. ili početkom 2026“.

Paralelno sa produžavanjem rokova, rastu i troškovi gradnje, a upućeni u radove na ovoj deonici procenjuju da će na kraju, u najboljem slučaju, koštati bar duplo skuplje od cene ugovorene sa izvođačima, američkim Behtelom i turskom Enkom. Neki od sagovornika Radara strahuju da bi konačni račun za Moravski koridor mogao da naraste na 250 milijardi dinara ili na više od 2,1 milijardu evra. Kao da je za njegovu podlogu umesto običnog korišćeno drago kamenje.

Predloženi rebalans, kojim se javne investicije podižu na rekordno visok nivo, uz ambiciozne planove u narednim godinama, još više naglašavaju potrebu za boljim uređenjem i unapređenjem sadašnje politike javnih investicija u Srbiji, upozorava Fiskalni savet.

Ceo tekst o ovoj temi pročitajte OVDE.