Proizvođači redom tvrde: Kajmak pokupe trgovci
Ko je kriv za marže? Sukob i dalje traje, a odgovor ostaje upitan. Trgovci se oslanjaju na RZS, dok proizvođači kažu – tim podacima ne veruju
Hleb, ilustracija (Foto: FoNet / Marko Dragoslavić)
Na putu od njive do trpeze svako uzme svoj deo, a kupci plaćaju sve. Kome se ovaj lanac ishrane najviše isplati, u Srbiji je dugo pitanje bez odgovora. Komisija za zaštitu konkurencije već više meseci radi na istraživanju čitavog puta, a deo odgovora ponudio je i Republički zavod za statistiku u istraživanju o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji. Njihov nalaz, da su stope bruto marži u pogonima i tri puta veće nego na rafovima, samo je produbio jaz među ovim učesnicima na tržištu, piše Forbes Srbija.
Ne mogu svi biti u pravu
Proizvođači i prerađivači bez zadrške negiraju računicu statistike. Tvrde redom da najveći deo „kajmaka“ uzmu prodavci. Trgovci, s druge strane, potvrđuju brojke statističara.
Celokupna delatnosti proizvodnje prehrambenih proizvoda u prvih šest meseci 2023. godine imala je prosečnu stopa bruto marže od 54,1 odsto (51,3 u prvih šest meseci 2022) i bila je 3,6 puta veća od prosečne bruto marže u trgovini na malo (prehrambenim proizvodima) gde je prosečna stopa bruto marža bila 14,9 odsto, navodi se u istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, pisala je Nova ekonomija.
Za sve je kriv „sava“ hleb
Pekari, najblaže rečeno, u brojke ne veruju. Tvrde da rade sa minimalnom zaradom, ali i objašnjavaju zašto se trgovačke marže u knjigama ne vide u svoj svojoj veličini.
„Hlebu ‘sava’ je ograničena marža na šest odsto, a trgovačka marža na osnovne pekarske proizvode je 80 odsto“, rekao je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara za Forbes Srbija.
„Toliko trgovci nadograde naše cene. Mi kao proizvođači zaradimo minimalno, a trgovci zarađuju 10 puta više po jedinici mere“. (Nova ekonomija)