Koje sirovine Nemačka uvozi i od čega najviše zavisi?

Najveća privredna sila u Evropi postala je zavisna od uvoza bakra, litijuma i retkih metala i zato gubi tržišnu moć, piše Dojče vele. Studija koju su prošle sedmice objavili konsultantska kuća IW Consult i institut Fraunhofer ISI u ime KfW Research (podružnice KfW banke u vlasništvu nemačke države) bavi se tim uvozom i ispituje njegov značaj za stvaranje vrednosti i zaposlenost u Nemačkoj. Studija detaljno razmatra bakar, litijum i retke metale, jer su odlučujući za ključne i buduće tehnologije.

Šta se sve uvozi?

U važne sirovine koje Nemačka uvozi spadaju bakar, litijum i takozvani retki metali – skandijum, cerijum, prometijum, terbijum i tulijum, kao i dvanaest drugih elemenata. Ovi metali uopšte nisu toliko retki (najređi, tulijum, je češći od zlata), ali se retko nalaze u količinama koje rudarenje čine ekonomski isplativim.

Bitan detalj

Tržištem sirovina dominira samo nekoliko izvoznika koji stoga imaju veliku tržišnu moć. Najveća nalazišta retkih metala nalaze se u Kini. Nalazišta na Grenlandu, u Kanadi i Švedskoj još nisu dovoljno istražena i stoga se ne mogu kvantifikovati.

• Gotovo trećina nemačkog uvoza litijuma i 19 odsto bakra i retkih metala smatra se rizičnim.
• Kada su u pitanju litijum i retki metali, tri najveća lifernata imaju tržišni udeo od preko 80 odsto.
• Posebno važni za nemačko tržište su – Rusija za metale bakra i Čile za litijum karbonat, jer 72 odsto dolazi odatle.
• Kada je reč o uvozu retkih metala, Nemačka uvozi 84 odsto svojih potreba iz Kine i taj visok stepen zavisnosti će još dugo da traje.

Zašto je ovo važno

Matijas Vahter, šef odeljenja u Savezu nemačke industrije BDI za DW kaže: „Zavisnost od mnogih neenergetskih sirovina iz Kine je već veća nego što je bila od gasa iz Rusije“. Prema Vahteru, prekidi isporuka „još nisu na kritičnom nivou“, ali „nema govora“ o pouzdanim lancima snabdevanja. (Vreme)

Više o ovoj temi čitajte na: