Nekretnine: Šta se događa sa stanovima kad nema naslednika
U slučajevima kada preminuli vlasnik nema naslednika do 20. kolena, imovina prelazi u ruke države. Međutim, dok se proces nasleđivanja ne završi, stanovi ostaju prazni
Ilustracija (Izvor: Envato)
Godišnje više od 44.000 ljudi premine u svom stanu. Mnogi su živeli sami – pronađu ih članovi porodice, policija, ponekad komšije, neretko posle duže vremena. Postupak utvrđivanja naslednika u takvim slučajevima može da potraje i godinama, a probleme zbog toga prvi osete komšije. Prema poslednjem popisu napuštenih stanova u Srbiji je 123.584. Najviše na jugu zemlje – oko 90 hiljada, zatim u Vojvodini, pa u Beogradu.
Strah od zaraze
Ključ u bravu jednog stana u Beogradu stavljen je pre dve godine. Vlasnik koji je u njemu preminuo, po svoj prilici nema naslednike. Ono što je iza njega ostalo stanarima zgrade pravi veliki higijenski problem. Bilo je pokušaja nasilnog ulaska. Stvari su i dalje u stanu, a i ostaci hrane, pa komšije strahuju od zaraze.
Šta kaže zakon
Po zakonu, naslednici mogu da budu i do 20. kolena srodstva, kada takvih nema – država preuzima imovinu. Država je, kažu upućeni, i adresa za sve primedbe.
Aleksandra Mihajlović iz kompanije “4 zida” kaže za RTS da Zakon o nasleđivanju daje zaista širok opseg mogućnosti i tek kad se iscrpe sve opcije, nekretnine koje ne nađu svog naslednika pripadaju – državi.
Dodaje da tada država u praksi najčešće ne prodaje svoju imovinu niti klasično oglašava na digitalnim platformama. “Ako je država vlasnik stana imaće isti pravni tretman kao i svaki drugi vlasnik stana, u tom smislu ona mora da snosi troškove i održavanja i otklanjanja tih štetnih emisija. Jedino pravno moguće i efikasno rešenje problema stanara jeste podnošenje tužbe nadležnom sudu, gde bi sud na kraju tog postupka naložio otklanjanje tih štetnih emisija”, kaže advokat Nikola Premović.
J.G. / Vreme