Negiranje činjenica i glorifikacija osuđenih ratnih zločinaca

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2023. godine „nedvosmisleno pokazuje pad efikasnosti i kvaliteta sudskih procesa za ratne zločine u Srbiji“, kazao je izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nenad Golčevski.

„Taj pad kvaliteta i efikasnosti je intenzivan i uključuje sve elemente sudskih procesa, a manjkavosti u radu pojavljuju se kod svih pravosudnih organa koji su relevantni za procesuiranje ratnih zločina, i u radu Tužilaštva za ratne zločine i u radu sudskog Veća za ratne zločine i u radu Visokog saveta sudstva“, rekao je Golčevski na predstavljanju dvanaestog Izveštaja FHP.

On je rekao da se osnovano sumnja „da takvo loše stanje u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji nije rezultat nedostatka resursa, ni nedostatka stručnosti ili ljudskih kapaciteta, već da je to željeni rezultat tretnutnih vlasti u Srbiji, da su rezultat koji oni žele jalove, neefikasne, nekredibilne i netransparentne institucije za procesuiranje ratnih zločina“.

Vladimir Lazarević, “primer mlađim generacijama kako se bori i brani svoja zemlja“

Golčevski je rekao da je prošlu godinu „obeležila glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine, negiranje zločina i utvrđenih činjenica o zločinima“ i promocija ratnih zločinaca. „To na neki način predstavlja novu politiku sećanja na ratove devedesetih koja se trenutno razvija. U Izveštaju je navedeno preko 20 takvih primera“, rekao je on.

Naveo je da je nekadašnjem komandantu Prištinskog korpusa Vladimiru Lazareviću, koji je osuđen na 14 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, Toplički okrug prošle godine dodelio povelju „Car Lazar“ „predstavljajući ga kao primer mlađim generacijama kako se bori i brani svoja zemlja“.

Izveštaj obuhvata analizu 27 predmeta koje je FHP pratio pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2023. godine, kao i bitnih društveno-političkih događaja koji su od značaja za suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Advokatica FHP Marina Kljaić rekla je da je ova organizacija tokom 2023. godine pratila 27 postupaka, od kojih je za pet Apelacioni sud doneo presude, jedan postupak je okončan sporazumom o priznanju krivice, dok je 21 postupak bio u toku. Ona je rekla da je trenutno 17 osoba, koje su ranije osuđene za ratne zločine, na izdržavanju zatvorske kazne, dok je jedna u bekstvu već nekoliko godina.

Kljaić je rekla da su analizom 27 postupaka došli do tri ključna nalaza, a to su „neefikasan rad Tužilaštva za ratne zločine, nepotrebno odugovlačenje postupaka i izostanak rezultata sprovođenja nacionalne i revidirane tužilačke Strategije u procesuiranju ratnih zločina“.

Tužilaštvo za ratne zločine 2023. podiglo samo dve samostalne optužnice

Ona je rekla da je tokom 2023. godine Tužilaštvo za ratne zločine podiglo tri optužnice protiv sedam osoba, od čega je jedna optužnica ustupljena iz Bosne i Hercegovine, dok su dve rezultat istrage Tužilaštva Srbije.

„Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je samo dve samostalne optužnice i u svakoj je po jedan optuženi. Tokom 2023. godine nijedna nije bila potvrđena“, istakla je ona i ocenila da su rezultati rada Tužilaštva za ratne zločine „stravični, poražavajući podaci koji govore o jako velikom neradu“.

Kljaić je rekla da je Tužilaštvo za ratne zločine u prethodnih sedam godina podiglo 39 optužnica od kojih su 23 ustupljene iz Bosne i Hercegovine, „što znači da je podiglo samo 16 samostalnih optužnica, a to je u proseku 2,3 optužnice godišnje“.

U Izveštaju se navodi da je tokom 2023. godine Tužilaštvo za ratne zločine nastavilo sa praksom prekomerne i nepotrebne anonimizacije optužnica koje su dostupne na njegovom sajtu, a nastavljen je i trend slabog odziva svedoka u postupcima za ratne zločine.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva podsetila je da, kada je u pitanju proces evropskih integracija, „Srbija mora da ispuni šest takozvanih prelaznih merila ili širih standarda u oblasti procesuiranja predmeta za ratne zločine“ i istakla da je „svako od tih prelaznih merila zahtevno“.

Ona je ocenila da „Srbija nije ostvarila veliki napredak u sprovođenju Strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2021. do 2026. godine“ i dodala da bi „po trenutnoj stopi procesuiranje tih predmeta bilo potrebno nekoliko stotina godina da se reši problem sa ogromnim brojem starih predistražnih predmeta u toj oblasti i da se žrtvama pruži potrebna podrška“.

FoNet