(Ne)bezbednost i pružni prelazi u Srbiji: Vozač koji je zaustavio automobil na šinama hteo da ukaže na problem (VIDEO)

Kako izveštava N1, najpre su pojedini mediji preneli da je vozač zaustavio voz, što je on demantovao rekavši da je želeo da skrene pažnju da ne dođe do nesreće.

Nakon tog snimka vozač je naknadno objasnio da je hteo da skrene pažnju da ne dođe do nesreće jer branici na tom pružnom prelazu ne rade.

„Pogledajte, ja sam stao na znak STOP, ali se voz ne vidi od kućice“, kazao je vozač automobila.

Kako je objasnio, pri nailasku na pružni prelaz pogledao je levo, pa desno i uvideo podignutu rampu. Približio se vozilom do prelaza i video da voz stoji nakon čega je izašao na prugu rekavši da se je problem sa branicima duži od mesec dana.

„Ja nisam prešao i zaustavio voz, voz je stajao, nego sam hteo da skrenem pažnju da neko ne pogine. Zamisilite da je noć, nema signalizacije, ni svetlosne ni zvučne, a pritom voz nije ni svirao“, naveo je vozač.

Na sledećem snimku vidi se upaljena svetlosna signalizacija koja ukazuje na dolazak voza, dok je branik na prelazu podignut.

Šta kažu stručnjaci?

„Većina putno-pružnih prelaza funkcioniše po principu nailaska voza. Postoje uključne tačke u vidu petlje koje prva osovina voza pritisne i one se tog momenta uključuju i iniciraju da krene spuštanje rampe u intervalu koji služi da voz dođe do putno-pružnog prelaza kako bi prelaz bio zatvoren“, objašnjava docent na Saobraćajnom fakultetu dr Nenad Marković za portal N1.

Kako kaže, ta uključna tačka može da bude u kvaru, jer vrlo često na tom mestu dolazi do određenog zapadanja određenih materija i nečistoća između tih površina koje onemogućavaju aktiviranje elektropetlje, odnosno prenos signala za spuštanje rampe i to je isto kao da voz nije prešao i nije aktivirao uključnu petlju preko koje se uključuje spuštanje rampe.

Svaka informacija o nepravilnostima bi trebalo da signalizara na kontrolnoj tabli Upravljačkog centra kod najbliže stanice uključivanjem određenog signala koji detektuje neispravnost rada tih uređaja i ne bi smela, kako navodi, da postoji situacija da se ta neispravnost ponavlja, navodi dr Marković.

Jedna od najnezbednijih lokacija u saobraćajnoj mreži

„Vi imate putno-pružne prelaze koji nisu obezbeđeni branicima i polubranicima. Dosta je prelaza prema poljoprivrednim površinama gde nemate mogućnost da svaki prelaz obezbedite branicima ili polubranicima. U takvim situacijama je značajna preglednost, objašnjava sagovornik N1.

Nažalost, ističe, praksa je pokazala da na najvećem broju putno-pružnih prelaza nije obezbeđena neophodna preglednost kada vozači nisu u mogućnosti da uoče voz ili je obezbeđena minimalna preglednost zbog uslova terena, a najčešće zbog postojanja rastinja u zoni putno-pružnog prelaza.

„Putno-pružni prelazi su jedni od najnebezbednijih lokacija u sveukupnoj saobraćajnoj mreži baš iz tog razloga što imate konflikte različitih kategorija učesnika u saobraćaju. S druge strane, infrastruktura ne pruža sto odsto pouzdan rad već može doći do otkaza sistema i iz tog razloga neophodno je da bar na tim mestima postoji adekvatna preglednost da bi vozači koji postupaju u skladu sa pravilima imali mogućnost da adekvatno i bezbedno prođu taj putno-pružni prelaz“, napominje dr Marković.

Ceo tekst o ovoj temi pročitajte OVDE.