„Svaka diktatura nastoji da pridobije umetnike, nagoveštavajući mogućnost kreativnog rasta. Većina ljudi je naivna i veruje svojim omiljenim glumcima, stoga je glumac uvek idealan ‘plen’ za vlast. Najbolje je ako je glumac svetski poznat, kao što su Depardje ili Seagal.“, smatra filmska kritičarka Ekaterina Barabaš.