Melanija Tramp objavila memoare: O čemu piše bivša prva dama SAD?
U nedavno objavljenim memoarima, bivša prva dama Sjedinjenih Američkih Država, Melanija Tramp, između ostalog deli svoj stav o pravu na abortus, trenutak kada je prvi put srela Donalda Trampa u noćnom klubu u Njujorku i glasinama da njen sin ima autizam.
Melanija Tramp objavila je memoare. U knjizi ispisanoj na 256 stranica pod nazivom “Melanija” priseća se svog detinjstva u slovenačkoj Sevnici. Prisetila se kako je manekenstvom počela da se bavi sa samo šest godina.
Srećno detinjstvo
Piše kako su roditelji nju i sestru vodili na koncerte Eltona Džona i Tine Tarner. Njihov motiv je bio da se osećaju povezanije sa zapadnim zemljama, u to vreme Austrijom i Italijom.
Prisetila se i neugodnih trenutaka života u bivšoj Jugoslaviji. Recimo, kada je UDBA upala u njihovu kuću zbog, kako piše, „sumnjivog načina“ života njenog oca. U knjizi naglašava kako su joj komšije cinkarile oca i to zbog – voznog parka.
No, uprkos svemu, bilo je to detinjstvo ispunjeno srećom. “Daleko od tipične priče devojke koja odrasta u komunističkom drušvu”, piše ona.
„Skijala sam u Alpima i odmarala se u Hrvatskoj, na dalmatinskoj obali.“
I pre objavljivanja knjige u utorak, nekoliko medija objavilo je nekoliko detalja iz ovog štiva. Među njima je i njen stav o abortusu. To pitanje izazvalo je reakcije u javnosti, s obzirom na stav njenog muža koji je protiv abortusa.
BBC je predstavio listu najzanimljivih delova knjige. Evo nekih:
Trampova ‘magnetna energija’
Bivša prva dama nas u prvom delu svoje knjige vodi kroz poglavlje modelinga. Posao ju je doveo u Njujork i otvorio put za njen prvi susret sa Trampom.
To se dogodilo u petak uveče u septembru 1988. godine. Melanija je te večeri posetila Kit Kat Klub u Njujorku tokom Nedelje mode.
Dok je sedela za stolom u VIP delu, jedan muškara i njegova „privlačna plavuša“ došli su da je pozdrave. Bio je to Donald Tramp. „Od trenutka kada je počeo naš razgovor, bila sam očarana njegovim šarmom i ležernom prirodom“, piše Melanija.
Tramp joj je tražio broj telefona. Ona je odbila. Umesto toga, zamolila ga da on njoj da svoj broj.
Nazvala ga je nekoliko dana kasnije. To je rezultiralo njihovim prvim sastankom na njegovom imanju u Seven Springsu u Bedfordu u Njujorku.
Ostalo je istorija.
Optužbe za autizam koje su povredile njenog sina
U jednom od ličnih delova svoje knjige, gospođa Tramp piše o navodima da je njen sin Baron autističan.
Komičarka Rozi O’Donel objavila je na društvenim mrežama post sugerišući da je Baron, tada desetogodišnjak, autističan. Povezuje to sa video snimkom njegovog ponašanja i govora tela na raznim događajima.
„Bila sam zgrožena takvom okrutnošću“, piše Melanija. „Bilo mi je jasno da ona nije zainteresovana za podizanje svesti o autizmu. Imala sam osećaj da napada mog sina jer joj se ne sviđa moj muž.“
Kako je rekla, iako „nema ničeg sramotnog u autizmu“, njen sin, koji sada ima 18 godina, nije autističan.
O’Donel se kasnije izvinila za ovu objavu. Melaniju je objava „razbsnela“.
„Znala sam da će tvit i video postati viralni i znala sam koliko će ga to povrediti“, napisala je.
Dodala je da ju je taj incident naterao da pokrene svoju inicijativu Bele kuće protiv maltretiranja pod nazivom „Budi najbolji“.
Melanijin stav o abortusu
Gospođa Tramp je otkrila neke od najkontroverznijih opaski iz svoje knjige pre nego što je i objavljena. Prošle nedelje na društvenim mrežama objavila je da žene imaju pravo na „individualnu slobodu“.
U svojim memoarima, ona iznosi svoj stav po tom pitanju.
„Imperativ je garantovati da žene imaju autonomiju u odlučivanju o tome da li žele da imaju decu. Da o tome odlučuju na osnovu sopstvenih uverenja, bez bilo kakve intervencije ili pritiska vlade“, piše ona.
„Osnovno pravo žene na ličnu slobodu, na sopstveni život, daje joj ovlašćenje da prekine trudnoću ako to želi“, dodala je.
Od tada se suočila sa odgovorom na ove primedbe. Među njima su i aktivisti protiv abortusa iz Republikanske partije.
Pošto su demokrate koristile pitanje reproduktivnih prava da podstaknu glasače, Tramp se povukao po tom pitanju. Preuzeo je zasluge za pomaganje u poništavanju odluke Roe protiv Vejda, narušavajući ustavno pravo na abortus. Drugi put je kritikovao republikanske zabrane abortusa kao prestroge.
Ali, kako je kazao, ohrabrio je suprugu da iznese svoje mišljenje o tom pitanju.
„Razgovarali smo o tome. I rekao sam, moraš da pišeš o onome u šta veruješ“, rekao je on za Foks njuz prošle nedelje.
BBC / Kompas