Lov na tartufe: Kad zbog gljive leti glava
Ukupna vrednost zaplenjenih gljiva iznosi 11.000 evra.
Tartufi, ilustracija (Izvor: Envato)
Carinski službenici sprečili su pokušaj krijumčarenja više od 220 kilograma skupocenog crnog tartufa na graničnom prelazu Batrovci, saopštila je u ponedeljak Uprava carina.
Slučaj krijumčarenja crnog tartufa (Tuber Aestivum) otkriven je 3. avgusta na ulazu u zemlju, kada je na red za kontrolu pristigao putnički kombi koji saobraća na relaciji Italija-Srbija. Tokom detaljnog pregleda carinski i policijski službenici su u delu predviđenom za prtljag kombija, ispod kofera i torbi sa ličnim stvarima putnika, pronašli i 13 frigo-kutija punih skupe i retke vrste pečuraka „crni letnji tartuf”. Krijumčarenu robu su sa vozačem i vozilom preuzeli u dalju nadležnost policija i tužilaštvo.
Šta je crni tartuf?
Vrednost ukupno 224 kilograma svežeg crnog tartufa, koji za razliku od belog tartufa nije zaštićena vrsta, procenjena je na više od 11.000 evra. Tartufi su najcenjenija i najskuplja jestiva gljiva na svetu. Veoma su traženi u gastronomiji upravo zbog toga što se teško dolazi do njih. Rastu ispod zemlje, i to samo u određenim oblastima, a u njihovom iskopavanju učestvuju ili svinje koje ga prirodno osećaju po mirisu, ili psi dresirani samo za tu namenu.
Postoje crni i beli tartuf, a njihova cena se značajno razlikuje. Dok crni tartuf u proseku košta oko 100 evra po kilogramu, kilogram belog tartufa košta oko 1.000 evra. Trenutno je sezona letnjeg crnog tartufa.
Sezona belog tartufa je od oktobra do decembra. On se nalazi u nizijama, oko reka. Može se naći oko toka Save, Mlave, Kolubare, Jasenice, Tamnave, Lepenice, Južne Morave i drugih reka. Nalazišta belog tartufa su u Bogatiću, Lajkovcu, Jarku, Platičevu, Kupinovu, Obrežu, Prohovu, Boljevcima, Obenovcu, Ubu, Požarevcu, Natalincima, Sepcima, Saranovu, Vodicama, Batočini…
Dozvole za „tartufarenje“
U Srbiji su 2021. godine uvedene dozvole za skupljanje tartufa. Ipak, ova oblast i dalje nije dovoljno kontrolisana, kaže naš sagovornik.
„Poslednjih nekoliko godina se radi na tome, ali još uvek to nije detaljno razrađeno. Malo tartufara ima dozvole. Još uvek nema kontrola na terenima. U Sloveniji, Hrvatskoj i Italiji je to mnogo organizovanije“, kaže za “Vreme” jedan tartufar. Kada je uveden sertifikat za „lov na tartufe“ 2021. godine, dozvolu je dobilo 85 sakupljača, dok je procena Mikološko-gljivarskog saveza Srbije da više od 8000 tartufara radi bez licence.
Odluka da se ova oblast reguliše doneta je kako bi se sprečili incidenti, tuče i ubistva koja su se dešavala zbog tartufa u različitim delovima Srbije. Poznat je slučaj ubistva dvojice braće iz Futoga iz 2020. godine, kada su ih u šumi napala druga dva brata, a navodno su povod bili tartufi.
J.G. / Vreme