Kuda ide EPS: Dramatičan pad profita, brojni problemi

Poslovni planovi EPS-a su predviđali značajno veći profit. Pre smene generalnog direktora Miroslava Tomaševića u maju 2023. godine, rukovodstvo kompanije je planiralo dobit u 2024. godini od 650 miliona evra.

Novi direktor smanjio očekivanja

Novo rukovodstvo na čelu sa Dušanom Živkovićem, međutim, predvidelo je dobit od 460 miliona evra, a dobit je na kraju prošle godina bila je više nego dvostruko niža i od revidiranih planova za prošlu godinu.

Deo rekordnog profita EPS-a u 2023. godini bio je posledica uplate države od skoro 300 miliona evra kao kompenzaciju EPS-u što je na osnovu odluka vlade tokom 2022. i 2023. godine prodavao struju privredi po cenama znatno ispod tržišnih.

Zašto je smanjen profit?

Pravi razlog za ovako veliki podbačaj su problemi u proizvodnji struje. Pad proizvodnje je delom posledica prirodnih faktora na koje EPS nije mogao da utiče, ali došlo je i do problema u proizvodnji u termocentralama. Velika suša tokom leta, naime, dovela je do smanjenja proizvodnje struje iz hidroelektrana.

Pored toga, visoke letnje temperature uticale su da potrošnja struje bude veća, što je dovelo do povećanog uvoza. Uvoz struje preko dana nije bio „skup“, jer su cene struje na tržištu u Evropi bile niske zbog naglog povećanja kapaciteta solarnih elektrana, ali bi u večernjim satima cene otišle u nebesa. Tada je megavat-sat koštao i do 800 evra.

Tu situaciju EPS je „prevazišao“ povećanim radom hidroelektrana večernjim satima. 

Problemi eskalirali početkom zime

Početkom zime eskalirali su problemi u proizvodnji struje u termocentralama. Razloga za to je više. Pre svega, u termocentrale se decenijama nije ozbiljnije ulagalo. Potom, kasni se sa otkrivanjem novih ležišta uglja, dok je ugalj koji se trenutno koristi sve lošijeg kvaliteta.

Veliki broj termocentrala star je više od 50 godina, pa je proizvodnja u njima ne samo energetski neefikasna, već i nepouzdana. Tek krajem prethodnog leta, posle više od 30 godina na mrežu je povezan novi termoblok od 350 MW u Kostolcu.

Zato i nije čudno da je krajem godine došlo do problema u snabdevanju. U decembru i januaru Srbija je bila prinuđena da u pojedinim trenucima uvozi čak i do trećine potrebne struje. Veliki problemi u proizvodnji struje u termocentralama su počeli kada su u decembru pale veće količine snega, pa se povećala se vlažnost uglja na deponijama, što je dovelo do prekida u proizvodnji na više agregata u obrenovačkim termoelektranama. 

Kada će se situacija poboljšati?

Do poboljšanja u snabdevanju ugljem može doći tek kada EPS počne punu eksploataciju novog kopa Radljevo u Kolubarskom basenu, ali ni tu stvari ne stoje preterano dobro.

Rok za postizanje punog kapaciteta ugljenokopa pomeren sa jeseni ove godine na jesen sledeće godine. 

Nova ekonomija

Više o ovoj temi čitajte na: