Ko, kako i zašto zloupotrebljava Hitnu pomoć
Na komercijalne delatnosti Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograda se troši više resursa nego za pomoć građanima u hitnim slučajevima, pokazuje istraživanje organizacije “Pravo na život – Meri”
Hitna pomoć (Foto: FoNet / Marko Dragoslavić)
Iako bi hitna služba trebala biti siguran oslonac za građane u trenucima životne ugroženosti, stvarnost je drugačija. Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda, koji je već godinama pod velikim opterećenjem, sve više resursa preusmerava na komercijalne aktivnosti, pokazuje istraživanje organizacije “Pravo na život – Meri”.
Šta kažu podaci
Prema izveštaju rada Zavoda za urgentnu medicinu Beograd za 2023. godinu, broj sati koje su ekipe provele na dežurstvima iznosio je 1.752,15 sati.
“Koliko su ovi podaci tačni ne možemo utvrditi sa sigurnošću, ali činjenica da su za jun, jul i avgust ubeležena samo 206,05 sati ukazuje na to da ovi podaci nisu precizni”, kaže Dejan Zejnula iz organizacije “Pravo na život”.
Statistika pokazuje da su ekipe hitne pomoći provele više vremena na dežurstvima nego na hitnim intervencijama.
Komercijala ispred života
Prema podacima istraživanja ove organizacije, tokom 2023. godine, Zavod za hitnu medicinsku pomoć Beograda prihodovao je 19.101.918,9 dinara na račun sopstvenih sredstava pod šifrom 221 – promet roba i usluga, finalna potrošnja. Ovaj prihod, tvrde iz ove organizacije, potiče od komercijalnih aktivnosti poput dežurstava na javnim događajima i manifestacijama koje donose prihod Zavodu. Međutim, dok Zavod ostvaruje značajnu dobit kroz ove usluge, građani ostaju uskraćeni za adekvatnu hitnu pomoć u trenucima kada im je najpotrebnija.
Neorganizovana reorganizacija
Reorganizacija službe hitne pomoći poslednji put je u javnosti pominjana 2022. godine. Govorilo se se tada da je plan reorganizacije razrađen kroz projekat „Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite“, koji je rađen sa Svetskom bankom. Tada je rečeno da će Srbija preuzeti danski model rada hitne službe koji bi podrazumevao nova vozila Hitne pomoći u kojima će biti GPS sistem, helikopterske jedinice, bolje obučeni medicinski tehničari, ali i vozači. U Srbiji je međutim, još uvek sve prepušteno rukovodiocima hitnih službi, a nema ni jedinstvenog akta o organizaciji i radu istih.
J.G. / Vreme