Kako žive mladi sa invaliditetom: Usluge ličnog pratioca prestaju kad i školovanje

Nakon što završe srednju školu, osobe sa invaliditetom u Srbiji gube pravo na uslugu ličnog pratioca.

Zašto je to važno?

Oni koji su dobili „privilegiju“ ličnog pratioca – budući da mnogi pratioca nikad ni ne dobiju – ističu da im je taj oslonac mnogo značio u životu, ali neki dodaju da su posle škole potpuno izgubili kontakt sa tom osobom.

Istraživanje o potrebama mladih sa teškoćama u razvoju obavljeno je na teritorijama Niša i Beograda, a u njemu su učestvovali i roditelji i mladi sa intelektualnim teškoćama.

Rezultati ne iznenađuju: mladima su odlazak u školu i dnevni boravak izuzetno važni, kao i ostvarivanje kontakta sa vršnjacima.

Međutim, mnogi od njih imaju slabe kontakte sa drugim školarcima – a neki ih uopšte ni nemaju.

Šira slika

Predsednica udruženja „Evo ruka“ Ana Knežević kaže da sistem nije usklađen kada su u pitanju prava i pružanje usluga osobama sa smetnjama u razvoju ili bilo kojom drugom vrstom invaliditeta, jer sektori u ministarstvima ne sarađuju međusobno.
„Ono gde je naša pažnja posebno upućena poslednje dve godine je prelaz iz adolescentnog u odraslo doba kada dete završava formalno obrazovanje. Mi se suočavamo sa tim da u celoj Srbiji postoji odsustvo usluga za mlade osobe sa invaliditetom, starosti od 16 do 30 godina“, rekla je Knežević.

Dodala je da u Pravilnik o minimalnim standardima treba uvesti kategoriju „mlade osobe sa invaliditetom“ jer oni po završetku školovanja ne gube potrebu za sistemskom podrškom.

„Oni u završetku formalnog obrazovanja nisu prestali da imaju potrebu za sistemskom podrškom, a roditelji su stari ili su se desile neke promene u porodici kao što su razvodi, smrt članova porodice, odlazak braće i sestara, odseljavanje komšija koji su pomagali i slično. Glavni problem se javlja kada se prekine usluga ličnog pratioca prekidom školovanja“, rekla je ona.

Nova ekonomija

Više o ovoj temi čitajte na: