Kako građanska neposlušnost utiče na ekonomiju?
Građanska neposlušnost, na koju su studenti pozvali, otvorila je i pitanje ekonomskog uticaja ovakvog vida otpora. Kako tvrde ekonomisti, trenutni uticaj na privredu je neminovan, a Beograd bi mogao da ima i višemilionske dnevne gubitke, prenosi Danas.
Blokirana ulica u Zemunu (Foto: FoNet, Marko Dragoslavić)
Ovakve akcije, između ostalog, imaju za cilj da, pored političkog, izvrše i ekonomski pritisak na državu.
Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da blokade saobraćajnica, ukoliko se dešavaju svakodnevno i traju duži vremenski period, mogu ozbiljno da naruše ekonomsku aktivnost.
Urbani centri na udaru
Između ostalog, ovakve akcije imaju cilj da pored političkog izvrše i ekonomski pritisak na državu. Posebno će biti teško u urbanism centrima, kao što je Beograd. Usporava se kretanje radne snage, robe i usluga. Smanjena je produktivnost i povećavaju se troškovi.
Najviše trpe sektori koji zavise od tačnosti i mobilnosti, poput transporta, proizvodnje, trgovine i logistike. Najranjiviji na ovu vrstu tenzija jesu sektori kojima poslovanje zavisi od kretanja ljudi i dobara.
Da li je realno da u Srbiji zaživi neposlušnost?
Profesor sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milorad Filipović navodi za Danas da u Srbiji još uvek nije zaživela institucija građanske neposlušnosti.
„Zato se ne može očekivati da će delovanjem aktivista i studenata šteta po privredu Srbije biti velika“, smatra on.
Filipović naglašava da u mnogim zemljama u našem okruženju građanska neposlušnost može da parališe čitavu zemlju i da pod pritiskom natera vlast na ustupke.
Nova ekonomija