Botovi i lažni nalozi šire dezinformacije: Šta kaže izveštaj Evropskog parlamenta o lažnim vestima
Autoritarne države – Rusija i Kina – koriste tehnologiju i veštačku inteligenciju kako bi manipulisale demokratskim procesima. Poslednjih godina u tome im se pridružio i Iran. Izveštaju je pripremila služba Evropskog parlamenta za debatu o lažnim vestima, populizmu i dezinformacijama.
Ilustrativna fotografija, Envato
Modus operandi se zasniva na širenju ciljanih dezinformacija, kojima se raspiruje nepoverenje u sistem ili određenog aktera, prenosi N1.
Geostrateški interes je slabljenje zapadnih demokratija. Glavni cilj kampanja su Sjedinjene Američke Države, Latinska Amerika i Afrika.
Oprobane tehnike
U igri su prvenstveno dezinformacije i digitalne manipulacije. Kreiraju se lažni narativi koji utiču na percepciju građana, posebno tokom izbornih kampanja.
U tu svrhu najčešće služe društvene mreže i generativna veštačka inteligencija. “Deepfake” video sadržaji olakšavaju i ubrzavaju širenje lažnih narativa. Botovi i lažni nalozi šire dezinformacije kako bi polarizovali društvo, dok algoritmi povećavaju vidljivost takvog sadržaja.
Ima i za izvoz na Zapadni Balkan
Kao rastući problemi navode se i kineske tehnologije za praćenje i nadzor. Konkretno, tu je tehnologija za prepoznavanje lica, koju Kina izvozi i na Zapadni Balkan. „Deepfake“ tehnologiju češće koristi Rusija.
Demokratski štit
Tehnološki giganti su pod pritiskom da spreče širenje dezinformacija. Ukoliko to ne urade, suočavaju se sa pretnjom ogromnim kaznama. EU se za to oslanja na niz zakonskih regulativa. Među njima su Digitalni akt o uslugama, Zakon o transparentnosti političkog oglašavanja i najnoviji Zakon o regulaciji veštačke inteligencije.
Ursula fon der Lejen je u obraćanju parlamentu kod izbora za drugi mandat obećala i uvođenje Evropskog demokratskog štita. On bi trebalo da se suprotstavi dezinformacijama – medijskim opismenjavanjem i jačom primenom relevantnih zakona radi zaštite od manipulativnih narativa.
N1 / Kompas